Marketing
Pekmezast post :)
Kad bolje razmislim, i nemam o čemu posebnom da pišem, sem maloj principessi u koju sam se zaljubila još jučer u autu, dok sam je pokušavala odvratiti od penjanja po glavi mog starog u svojstvu vozača. Toliko je dobro prihvatila promjenu boravišta da smo svi pali na dupe od šoka. Već dvadesetak minuta po dolasku u mojih doma nosila je krpene miševe u ustima i zavirivala u svaki kut stana, obrisala prašinu ispod svakog komada namještaja i pala bezbroj puta u pokušajima skakanja sa kauča na stolicu (cca pola metra udaljenosti, al' uzmite u obzir da sam ja retardirana po pitanju izmjerivosti ičega. sve udaljenosti mjerim u minutama, jer drukčije ne znam, neću i ne mogu. a u školi nisam bila taj dan kad su se učile mjerne jedinice...eh,da...). Ta brza prilagodba, naravno, ne znači da će tako biti i danas. Možda i mačke imaju onaj post-nešto sindrom, naknadno proživljavanje, negiranje i sl. Šalim se, al' me zapravo pogađa što sam ju odvojila od mame, braće, teta, sestara i ostale mačje familije kojom je do sinoć bila okružena. Iako su svi, baš svi to odvajanje prihvatili bolje od mene. Bit će da sam ostarila, u zadnje vrijeme plačem čak i na ljubavne scene u ekšn filmovima. Na neke je filmove opravdano slinit, kao što su:
Boja purpura (samo potpuno osjećajno zaostali ne plaču na taj film);
Kosa (svaki put na kraju procvilim, i tako već jedno 20-ak puta);
Gospodar prstenova 3. dio (bolje ne pitajte);
Pijanist, Schindlerova lista, Sophie Scholl (zbog već znanih motiva);
neki Disney-evi crtići (Mala sirena, Mulan, Kralj lavova...isto, bolje ne pitajte).
Al' na ekšn filmove...tooo je već poodmakla faza divljanja ženskih hormona. Moram se brzo dovest u red. Brzo!
Upoznajte Taru (klik-klik na sliku za povećat):
Post je objavljen 10.06.2006. u 11:00 sati.