Marketing
Kako je sada divno!Moje raspoloženje se znatno popravilo.Pitam se zbog ćega.....mmm.....možda zato što je PETAK
!!Moje misli nisu sasvim očišćene od briga,ali nikad niti neće biti.Takva sam ja.Brinem se zbog svake sitnice,ali ne mogu si pomoći.Kako da se prestanem brinuti.To me izluđuje.Brinem se kakvo će sutra vrijeme biti,dali sam dobro naučila,kakva će mi frizura ispasti,kako će biti vani......Te bi stvari trebale biti radosne,ali meni donose samo brigu,dobro ne samo,donose mi i veselje,ali ja se u dobrim trenucima ne mogu veseliti.Ja se veselim kad se to prođe.Kada je izgubljena i najmanja šansa da nešto pođe po zlu i kada jesve spalo dobro.Mislima sam stalno u budućnosti.Meni uopće nije važan ovaj trenutak nego onaj slijeći.Uvijek razmišljam šta će se dogoditi.To me tako živcira ali si nemogu pomoći.Ja se veselim tek kad sve prođe.Onda u glavi vrtim film unatrag i oad se svemu veselim.Kao da su mi mozak i tjelo u različitim vremenskim zonama.
Iz ovog ispada koa da uoće nisam sretna,ali ipak jesam.Ne znam kao ,ali ipak jesam.Nisam potpuno sretna.Mislim da nikad neću ni biti zbog tih mojih briga.
Divim se ljudima koji se instinktivno rade.Koji ništa ne planiraju i uživaju u svakom trenutku misleći baš onome što im se događa baš taj tren.Bilo bi najbolje kad uopće ne bih mislila.Dali je to moguće???Postoji li netko tko uopće ne misli?Ne.Zašto?Kako bi to bilo lijepo.Zamislite da možete na par sati isključiti mozak i misliti o .O ničemu.To bi bilo divno.
Lucija
Post je objavljen 09.06.2006. u 19:17 sati.