Marketing
Pierluigi Collina - neki odlomci iz autobiografije
Po meni najbolji sudija ikad, volio je najvise penale zato ih je i sudio cesto, nazalost vise ne sudi, povukao se na kraju prosle godine.
Pripreme
Trči, sudija, trči
Priprema je ključna reč kojom mogu da objasnim svoje shvatanje „sudijskog zanata“. Da bi se na utakmici sudilo na najbolji mogući način, potrebno je biti svestan poverenog zadatka i biti u najboljoj formi, što zahteva zalaganje, rad i koncentraciju. To znači da se ništa ne sme prepustiti slučaju.
Pripreme su automatski povezane sa trčanjem i, u stvari, ono što sudija radi na terenu devedeset minuta nije ništa drugo do trčanje. U današnjem fudbalu, koji je na veoma visokom nivou, vrlo intenzivnog tempa i često ima preterani takmičarski duh, da bi bio u stanju da donosi odluke na najbolji mogući način, sudija mora da prođe pripreme koje povećavaju njegovu brzinu, pošto se to traži od njega na terenu.
Da biste shvatili koliko je promenjena brzina kojom se igra na jednoj fudbalskoj utakmici, dovoljno je da pogledate snimak neke utakmice od pre petnaest, dvadeset godina. Prvo posumnjate da vam se pokvario video-rikorder i da usporava sliku. Međutim ne, igrači danas sve rade brže, nekad nemaju vremena ni da razmisle šta rade, već mehanički ponavljaju ono što su uradili bezbroj puta na treningu. Brzina kojom igrači moraju da igraju ponekad je tolika da ne stignu ni glavu da podignu kada treba da dodaju loptu. Poslednjih godina sve više pažnje posvećuje se ne samo boji dresa, već i boji štucni i šortsa koji igrači nose, zato što baš po njima igrači raspoznaju saigrače i protivnike. Baš zbog toga, da bi seizbegli problemi, poslednjih godina sudije nose čarape u boji, a ne crne.
Sudiji mora biti jasno da je najrizičniji deo utakmice za njega završni deo, kako teoretski tako i u praksi, kada, zbog napora u toku utakmice, igrači prave više tehničkih grešaka, lošije dodaju loptu, izmoreni su u produžecima, ne uspevaju im driblinzi itd.; veoma često zbog umora igrač postaje nekorektan, to je onda rizična situacija. Igrač je u završnoj fazi najumorniji, više greši. To znači da sudija u završnoj fazi susreta mora da bude više koncentrisan i da bude u idealnom psihofizičkom stanju da bi mogao da donese ispravnu odluku i u teškim situacijama.
Jasno je, a banalno je i podsećati na to da je sudija koji trči celu utakmicu na kraju umorniji nego što je bio na početku.
Ali, sudija ne može dvadeset minuta pre kraja utakmice da podigne ruku, krene ka klupi i zatraži zamenu. Zbog toga njegova fizička priprema treba da bude takva da on mora da ostane trezven i u dobroj kondiciji i u poslednjim trenucima susreta, kada može biti primoran da donosi delikatne odluke, zato što u poslednjim minutima utakmice teže dolazi do preokreta, na primer, kada ekipa koja primi gol u poslednjem trenutku nema mnogo prilike da popravi situaciju.
Pošto nisu izmišljene pilule pomoću kojih možete da se pripremite a da ne provedete sate i sate na treningu, rad u toku nedelje na terenu postaje odlučujući. Sada već mogu da se pohvalim dugim sudijskim životom; aktivan sam preko dvadeset pet godina i smatram da sam jedan od pouzdanih svedoka promena na polju fizičke pripreme.
Kada sam počeo da sudim, sve do mog dolaska do nacionalnog nivoa suđenja, fizičkoj pripremi se manje posvećivala pažnja nego danas, možda zato što se tada od sudija nije zahtevala posebna fizička priprema, jer, čak i bez čestih i intenzivnih treninga, sudija je uspevao da nedeljom dobro obavi posao. Sećam se da je u to vreme bilo uobičajeno da treniram nekoliko puta nedeljno, i ako bih preskočio neki trening, na primer zbog hladnog vremena, to nije bio velik problem.
Danas nije tako. Često savetujem momke koji su na početku karijere da treniraju što više, jer će kada budu stariji osetiti prednosti teških, čestih treninga. Mnogo je teže i manje efikasno trenirati u starijim godinama, kad organizam nije na to naviknut.
Dan odluke ( odlucivanje ko ce suditi finale SP 2002 )
Dugo očekivani trenutak je najzad došao i pozvali su nas u salu u kojoj se obično održavaju sastanci na kojima analiziramo utakmice i u kojoj, ne znam iz kog razloga, u tom trenutku uopšte nije bilo stolica. Svi smo seli na pod, leđima naslonjeni na zid. Slučajno, drugi sudija koji je po mojoj proceni imao najbolje karakteristike da sudi finale, Šveđanin Anders Frisk, sedeo je baš pored mene i sećam se da mi je on prvi čestitao pošto su objavili raspored suđenja.
Posle čestitanja kolega i grljenja sa ostalim učesnicima ekipe koja će biti prisutna na finalu, usledile su „čestitke“ drugih ljudi, telefoniranje kući, objavljivanje informacije ostalima, a zatim je započeo pravi „masakr“: sledećih šest sati su me zvali bukvalno svi, svi su hteli nešto da pitaju, da čuju komentar, mišljenje, neku izjavu. Predstavnik za štampu je ceo dan radio samo za mene i mogu da kažem da su razgovori koje sam satima vodio sa novinarima iz celog sveta bili zaista naporni. Na sreću, Fifa je postavila kao krajnji termin za „spoljne“ kontakte – petak u 12 sati, odmah posle zvanične konferencije za štampu u Medija centru u Jokohami, a posle toga – stop, dosta, treba razmišljati samo o utakmici. Neki su moju kandidaturu kritizirali zbog neke polemike koja je krenula u vezi s mojim učešćem u reklamnoj kampanji za Adidas i zbog činjenice da će reprezentaciju Nemačke na finalu sponzorisati upravo Adidas, a reprezentaciju Brazila Nike. Neverovatno je kako se ovakve polemike uvek odnose na sudije a nikad na igrače. I neka mi niko ne govori o moralnim uzorima, jer želim da sude o meni po onome što radim a ne po onome što drugi misle da ja radim.
Uskoro jos
Rodman
Post je objavljen 08.06.2006. u 22:45 sati.