Marketing
Jazz osvrt
BILL FRISELL
Karakteristika koja definiše nadarenog džez muzičara je najčešće njegov 'sound', zvuk koji proizvodi svojim instrumentom. Što više kontrole muzičar ima nad prirodom svog zvuka, veća je verovatnoća da će ostvariti osoben muzički karakter svojstven jedino njemu. Na primer, saksofonista teoretski ima neograničenu fizičku kontrolu nad zvukom koji emanira iz njegovog saksofona i stoga mu je pri ruci širok opseg tonalnog izraza – što delimično objašnjava brojčanu disproporciju između saksofonista i ostalih instrumentalista u panteonu velikih džez muzičara. S druge strane, malo je 'elktričnih' gitarista u tom carstvu, delom zbog toga što se tipičan zvuk džez gitare malo razlikuje od svirača do svirača. Uopšte, gitaristi nemaju isti stepen fizičke kontrole nad instrumentom. Bez upotrebe procesiranja signala gitare – što džez čistunci zaobilaze u širokom luku – uglavnom im preostaje generički zvuk njihovih pojačala. Zbog toga gitaristi 'istorijski' zvuče manje ili više isto.
Bill Frisell je častan izuzetak. Među džez gitaristima Frisell je jedinstven u korišćenju promene boja u svom zvuku. Frisellov zvuk se giba i diše poput zvuka saksofoniste (interesantno, Frisell je u detinjstvu svirao klarinet). Na mnogo načina, njegov zvuk podseća na pedal steel gitaru. Među ostalim stilovima, njegova muzika uključuje i rock, blues i blue grass, kao delove njegovog impozantnog muzičkog opusa. Ta 'velikodušnost' objašnjava njegovu volju da proširi svoju tonalnu paletu izvan mogućnosti prosečnog džez gitariste. Dok mnogi konvencionalni džez gitaristi definišu sebe time koliko nota mogu da odsviraju, Frisell je sebe utvrdio vrlinom svog zvuka. Originalan, lirski pristup sviranja melodija, kombinovan sa jedinstvenim (i često imitiranim) zvukom i poigravanjem bojama, dali su izuzetnu posebnost njegovom muzičkom profilu i načinili ga jednim od velikana među gitaristima svog vremena.
posted by Livi
Post je objavljen 08.06.2006. u 09:21 sati.