(Bryan Lee O'Malley: Scott Pilgrim vs the World; Oni Press 2005.)
Šta dobijate kada pomešate Dragonball i Box office poison? Ne, nije trik pitanje, mešavina ovog tipa ne samo da je moguća, nego je već i napravljena – i zove se Scott Pilgrim.
Pilgrima mi je na MaFestu pozajmio dekara. Bejah skeptičan, pošto poslednji put kada sam pozajmljivao stripove od njega, nalateo sam i na Squee i Jonny the Homicidal Maniac, što mi je efektivno sjebalo par nedelja života. A kada je Macan rekao da mu je Pilgrim okej, to je već bio razlog za uzbunu. No, what the heck – ionako sam bio previše dobro raspoložen u to vreme.
Ali Scott Pilgrim nije morbidarija. Nacrtan neurednim manga stilom, to je strip o dvadesetrogodišnjem momku koji nema posao, deli rupu od stana sa gej cimerom, svira bas u (lošem) rok bendu i pokušava da se izbori sa tri devojke: zlokobnom Envy Adams koja mu je pre godinu dana slomila srce, fanatičnom tinejdžerkom Knives Chau koja opsednuta njime, te misterioznom Ramonom Flowers koja ga progoni u snovima. Melodramatika na nivou Stan Leeja? O da. No, tu upada Dragonball element.
Naime, ukoliko želi da se zabavlja sa Ramonom, siroti Scott mora prvo da pobedi njenih sedam zlih bivših momaka. U prvom tomu, borio se protiv Michaela Pattela koji je svojim mističnim moćima dozvao gomilu ženskih demona, i da nije bilo Scottovih prijatelja koji su celu priču pretvorili u Bollywood mjuzikl, pitanje je kako bi se fajt završio. A u Scott vs the world, Lucas Lee (ili beše Luke Wilson), ultrakul glumac obaveštava Pilgrima da postoji Liga Ramoninih zlih bivših momaka, i da će svi do jednog, uključujući i Big Bossa Gideona, doći po krv. Plus, tokom borbe sa Ramonom, saznajemo zašto je Knives Chau dobila tako čudno ime (ne bez razloga!).
Over the top? Apsolutno. I to je glavni adut Scotta Pilgrima: neverovatna lakoća kojom iz priče o starim ljubavima i problemima mladih prelazi u matrixovsko trčanje po zidovima i potpuno gejmersko dobijanje bonusa kada se pobedi protivnik. A ni melodramatični element nije za baciti (za nas koji volimo takve stvari) – u ovom drugom tomu saznajemo o Scottovoj prvoj ljubavi, plus imamo prvi kontakt između Envy i Scotta nakon puno, puno vremena. To da O'Malley uspeva da izgura oba elementa priče straight faced, naizlgled ne parodirajući ni jedan ni drugi, a ipak sa značajnom dozom ironičnog otklona, ide mu na čast. Svaka ironična opaska, kao kada se Ramona čudi opsesiji koju Knives ima sa Scottom, praćena je over the top akcijom (Ramona nakon opaske trči uz zid i lema Knives ogromnom šipkom, a onda je juri skačući sa balkona na balkon).
Jedino što mi ide na živce, a to nema neke posebne veze sa samim stripom, je što ćete na sajtu www.scottpilgrim.com kao jednu od glavnih vesti naći da su otkupljena prava da bi se snimio film. Superiška – strip nije dobar ako nije film.
To po strani, Scott Pilgrim je zabavan, na momente urenebesan, na momente dirljiv, i sve skupa svež i simpatičan stripić. Idealan za čitanje tokom putovanja od Makarske do Beograda. Prosto da čovek ne poveruje da sam ga zajmio od dekare.
(djole)
Post je objavljen 08.06.2006. u 15:09 sati.