Pregled posta

malo duzi post

Ono sto san juce rekla da smo mi u paklu covice cini se da san i bila u pravu(hahahah) prva sotona opet nije bila u raz a drugi je ispravija mat i opet je bija sav happy i otkrio je da san ja jakoooooooo skakljiva i san po cile dane bizin od njega!! A i u paklu smo jer je trener reka da ide 90% ca iz kluba jer su ga zvali za tehnickog trenera repke
Zbog odlaska trenera ja pametna odlucila napisan jedan malo duzi osvrt na protekle dvi godine u mom zivotu da se ne zaboravi………………… tako da unaprijed upozoravam ljude da ne citaju ovo jer ce bila jakoooooooooo dosadno al pisen to za svoju dusu

Sve je to pocelo prije dvi godine kad su po nasem velegradu osvanuli plakati da se otvara tkd klub i onako bezveze i ja se upisala u klub nikad ne misleci da ce mi taj sport uvuci pod kozu i da cu ga toliko zavolit. Istina je da san mi je donija dosta boli zbog ozljeda kao i svima drugima al nije to nista nasprem uzitka koji mi on pruza pa da nema tkd pola ljudi koji su mi sad supeeeer prijatelji ja na ulici nebi ne pozdravljala, nikad ne bi dobila priliku da se upoznam sa ljudima iz drugih klubova, ne bi okusila onaj neopisivi osjecaj ulaska u boriliste i pogled koji ti protivnica pri tome upucuje ,i ne bih shvatila zasto zadar uvik u jazinama dobiva utakmice al to je zato sto tu ima navijace, ljude kojima je stao do tebe i do tvoje pobjede, kad ja u borbi cujen svoje prijatelje kako se deru «vanja,vanja» to mi da jos vecu snagu i motiv za pobjedu, vidim da je jos nekom stalo da toga da ja iz te borbne izaden kao pobjednik, i na kraju svega onaj lipi osjecaj dok primas medaljukoja je u biti samo jedan obican komad željeza koji mos kupit di oces al ona predstavlja puno vise, u njoj vidim svoj trud i muku,i kad neko od lokalnih budala sere da se falimo sa medaljama pa sto neka se hvalimo nismo ih ukrali borili smo se za njih, dali smo sve od sebe za njih i trebamo ih ponosno nositi jer one i jesu nas ponos.
Znam ja da ce svega ovog biti i kad on ode ca a opet nece to biti isto, jer on je ipak prvi i kako i sam kaze prvi se uvik pamte, mika je isto zakon covik i zna se zajebavat jednostavno on nije trener, on je……on je……ma on je mika , covik koji je kad se ga ja porvi put vidila ima plavi pojas, je istina je da je to za mene u to vrime bija pojam imati plavi pojas al sad plavi pojas ima cak i rafo(gucic stariji) doduse mika sad ima visi crveni i on zna drzati dobre treninge al on nije ka nas trener, ma malo ko u ovoj drzavi je ka nas trener jer on je ipak dvostruki europski prvak i ko zan koliko puta je bija drzavni prvak, on jednostavno ima punooooo iskustva sa borbama i koliko se god mika trudija objasnit nam neke stvari on to nikad nece moc ka sto je to radija trener. Trener nas je vodija na prva natjecanja, naucija nas je prvi udarac koji se tada cinija jako kompliciran( moras dic koljeno i onda udarit sa ritom, ma to je velika mudrost) i on nas je naucija prvu formu i sve prvo je vezano uz njega i ja ne mogu podnjeti to sto cemo mi njega izgubit i jos ovi moji mudraci iz kluba seru da nece vise trenirat kad trener ode ca i zahvcaljujuci njima klub ce nam se raspast jer koga ce trenirat kad svi odu ca, ma glupi su kako ne shvacaju da nam je svima tesko jer on odlazi a moramo nastaviti trenirati kao i prije jer ako smo do sad trenirali zbog trenera bolje da uopce i nismo!!!!
Evo neki stvari koje mislim da nikad necu zaboravit
Prvi posjet visih pojasa- misin da nikad necu zaboravit trening na koji su prvi put dosli meo, ardijan, turkovic i jos neka mala koja je ubrzo nakon toga prestala trenirat, tad su oni imali zutu i zeleni pojas i nama je bija pojam vidit zelani pojas i jos je ta malo mogla spagu, tad smo mi misili da je to veliki problem ,a sad ma oko ne moze spagu.
Onda je jednom dosa dorde sa crvanim pojasom, tad nam je on bija velika misteria ,ko je on? Koliko ima god?od kud je? A sad svi znamo da je to jedan veiki zigolo
a zezan se,zakon lik, pravi zajebant al istina je da se upucava svakoj zenskoj(ja mu u vrbovecu morala sredivat)



prvo natjecanje- bilo natjacanje izmedu nas u klubu, u nasoj dvorani bez tatamija, sa izolir trakom smo lipili boriliste, a u borbi nam je trener mora sve objasnjavat, ja san je borila sa jurjevickom i mi smo se toliko udarali sakama da je njoj kimono bija krvav
-a bilo je tu i prvo pravo natjacanje, kup grada knina, dosli mi u dvoranu i oni nas posali na vagu a svi se cudimo pa kakva vaga na treningu smo se vagali(eto koliko smo bili upuceni u to)onda usli u dvoranu a tamo svi klubovi imaju iste trenerke a kod nas po ljudi u trepericama, i onda kad smo vidili tatami po smo ove koji su se prvi borili ispitivali kakvo je to jel tvrdo il meko? A svoju borbu nikad necu zaboravit ja imala zuti pojas i tad smo trenirali kojih 5-6 miseci a moja protivnica za glavu veca od mene ima crveni visi i trenirala je kojih 5-6 godina, ona je mene izubijala ka nista i kad sad pogledam na to uopce nije radila nista posebno( tj. Samo kruzni) i trener je mene stalno pita jel mogu jos, ocu li da mi prekine borbu,a ja ne nema sanse, sudci gledaju i cude se, ona mene ubija a ja ne dam da mi prekine borbu , ma uvik sn ja bila cudna biljcica
najgore natjecanje definitivni galeb open u st, trener mi prekinija borbu ja se naljutila, ispizdila i sve zivo pobacala sa sebe i kasnije se morala ispricat) a jebiga sto mi je prekida kad san rekla da mogu
e i da ne zaboravin napisat da san upoznala zakon ljude iz kondora i ne samo upoznala nego se i sprijateljila s njima a pogotovo sa tkd klubom imotski koji imaju zakon trenera
evo sad kad san napisla bibliji sa milijun gresaka iden ca…………
e da iden bas stavit slikicu svoje najdraze odljede( jos iman kvrzicu od nje, ne vidi se al…)





Post je objavljen 07.06.2006. u 14:21 sati.