Te ti jebem dan. Prvo odem kod zubara jer me boli. Pa mi ga ona pročačka i kaže da dođem za mjesec dana kad se pročačkano smiri. Al mi ne stavi plombu, pa se sad igram jezikom te ga usput stalno raskrvavljujem na krhotinu. Jer volim pipat. I boli još više.
Onda odem kod proktologa jer mi je nabubrio hemić i saznam da sam u akutnoj fazi i da moram odma na operaciju. Donesite mi naranče jer moram na drastičnu dijetu. A bolje mi je da ne jedem jer će bit jezivo bolno pri sranju. Ne volim nešto u svojoj guzi. Neću nikad završit u dnevniku...
Jebote, pročačkan sam i odozgo i odozdo. Ko da me neki jebeni negro odžačar propizdio s željeznom četkom i trljao pol sata gore dole i još fićukao usput. Još da me neko pročačka po ušesima i prava sam vudu jebena lutka. Ako netko ima nož viška da mu smeta, nek me nabode. Pričuvat će barba Riba. Nije bed. Naviko ja...
I još mi na putu na posao promoči desna cipela i sad sam mokar i kiselkast ko rakiještinom popišan cvijet.
Jebem ti dan da ti jebem, te ti jebem. Ne mogu jest, gutat, žvakat ni pričat zbog čika zube. Ne smijem se smijat, drkat, pit, srat, sjedit ni nervirat zbog čika proke. Mokre mi noge ko kastriranom alasu i imam vodene vrganje među nožnim prstima od kurčeve kiše. I još me boli šule za popizdit, ne mogu sjedit ko čovjek nego ko retardirana bogomoljka i ne usudim se ni prdnut. Da ti jebem dan...
A danas 06.06.06.. Ako me već vrag ne obožava, bit će da me dragi bog voli. Bože?
Post je objavljen 06.06.2006. u 12:25 sati.