WARNING! Kužim ja da je ovaj blog dugačak i ne očekujem da će ga ljudi imat volje čitat. Al dajte bar ostavite trag ak ste svratili do mene. Denite mi komentar!!!
Evo teksta divote koja me u petak oko ponoći bacila u plač(nije obavezno čitati):
Rozi Bod asheghe to bodam, az daste to kheyli razi bodam
amma to bad sheytoni kardi, nazdike man naya to
Boro boro delam toro, toro nemikhad. dige dige nemikham bebinamet
boro boro delam jaye dige dige hast dige dige nemikham bebinamet
haj shaba haj shaba
Rozi Bod asheghe to bodam, az daste to kheyli razi bodam
amma to bad sheytoni kardi, delam asan toro dige nemikhad
Rozi Bod asheghe to bodam, az daste to kheyli razi bodam
amma to bad sheytoni kardi, nazdike man naya to.
Boro boro delam toro, toro nemikhad. dige dige nemikham bebinamet
boro boro delam jaye dige dige hast dige dige nemikham bebinamet
boro boro delam toro toro nemikhad
boro boro delam jaye dige dige hast
Jebem ti BoroBoro da ti jebem BoroBoro! Veselila sam se jako tome kaj ću ić prek vikenda u Italiju. Aha,aha,aha!!! Trebala sam što prije ić u petak spavat jer sam te noći kretala na put pa sam se pokupila u krpe već oko 12 sati. Ali prije toga sam ja prčkala po svom novom iPodu koji je prejebeni. I dok sam tako umorna ležala u krevetu i čula ovu pjesmu ja sam se slomila. Nema nikoga tko ovo čita tko bi razumio zašto si ja nisam mogla zaustavit suze niti ja to od bilo koga očekujem. To je bil drugi put da sam ja shvatila koliko ću se ja još napatit zato kaj se ne mogu odljubit od te budale od Kukuruznog. A sve je to bilo baš onda kad sam se ja poveselila kaj imam šansu pobjeć u Italiju i kaj bar malo nebum mislila na njega.
E pa da je malo pišem i o tom mojem fenomenalnom putu:
3.6.Prvi smo dan išli u Padovu gledat neku crkvu Ante Padovanskog i još par crkava. Ja sam htijela svu silu stvari pogledat,ali moji starci hodaju tak sporo da to nije normalno. Prisustvovala sam čak i nastupu nekih rockera! Neznam im ime,ali znam da mi pjesma još zvoni u ušima koliko je dobra bila. Šteta je kaj smo samo 2 sata bili tamo i ništ skoro nismo stigli vidjet,a kupila sam si samo nakakav privjesak(nek se nađe za sreću). Drugo nam je stajalište bila predivna Verona... Još sam uvijek očarana tim gradom! Vidjela sam Julijinu kuću. Iz one Shakespearove priče koja ide ovako nekako:Romeo i Julija su zabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zajebani i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis ali su u različitim ekipama (kao Verona i Kjevo). Zent im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i kenjaju jedno drugom kako se vole, a ne karaju se. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se(al nisam ja to zmislila). Dakle vidla sam ja tu Juliju, primila ju za cicu(za sreću-to se mora), posnimila njen balkon, kupila sebi i Tei privjeske i zapičila na sladoled(po kojem su Digići poznati). Moji su se fosili (bog ih blagoslovio) opet zgubili. Nismo stigli niti popit kavu na poznatom veronskom placu neg smo umjesto toga napravili krug oko cijeeeeeeeelog koloseuma(ili arene,kajgod) tokom kojeg sam ja slušala kak se zbog mene kasni,a kad sam nas kasnije ja dovela do busa jer se oni nebi znali sami vratit (ne na vrijeme) nisu se sjetili niti hvala mi reć. Dok sam kasnije bila u busu mislila na to kak si ništ nisam kupila mislila sam i na ono kaj mi se najviše svidjelo- Talijani!!! Nisu samo neki od njih zgodni već su svi prva liga. Hotel nadaleko od Verona u kojem smo mi bili je isto bio prva liga. Stari & ja smo im opljačkali restotoran. Da si uljepšam sobu u kojoj smo bili ja sam ponjela i sliku Haydena Christensena(a unutar okvira je bila i fotka Kuruznoga). Hotel je imo sve (od telke,do fridža,do malih sapunčića koje sam pokrala),osim pristupa internetu. Zato ovaj blog i jest ovako dugačak-nisam mogla ful dugo pisat.
4.6.Odmah prilikom buđenja sam se posvadala s mamom zakaj ja nisam mogla dić slušalicu dok je telefon zvonio da nas probudi (jer i telefon mi je falio). Vrijeme je bilo predivno, imali smo doručak,pakiranje i pravac Gardaland!!! Bilo bi smješno uopće opisivat koliko je to fenomenalno mjesto. Za 21 euro koliko košta ulaz vi se možete koliko god puta želite voziti na čemu god vi želite. Bed je kaj se za svaku atrakciju čeka i po 15 minuta,ali isplati se! Prvo je na red došao Blue Tornado koji me dignuo 50 metara u zrak i onda je uslijedila vožnja mog života koja je uključivala neke poprilično luđačke okretaje. Kasnije smo se vozili u čamcu ispod "vulkana". Onda sam iskusila slobodni pad kad sam sjedila na stolici koja se digne 40 metara u zrak i onda kad su magneti popustili-meni se grkljan uvukao. Jedino kaj mi je bilo bezveze je 4D virtualna avantura-previše čekanje ni za što. Fora mi je bila u jedna poprilično spora vožnja pri kojoj visiš naopačke. A nakon nje je uslijedila je vožnja u vlakiću smrti kojim napraviš 2 kruga u zraku i koji je prejebeni. Iako nisam dugo čekala (neki bombončeki su me pustili preko reda),nisam tu vožnju kao niti mnoge druga mogla ponoviti jer nam se žurilo u Atlantidu. Tamo je repina bila 4 metra minimalno. Kad smo se napokon ukrcali moj stari je sjedio skroz naprijed,a ja sam sjedila kraj svoje mame-ona je to željela jer sam inače ja cijelo vrijeme družila se sa starim,a malo s njom koja se bojala ić na sve te adrenalinke. Nakon Atlantide koja je zapravo bila vožnja u vodi kroz predivnu okolinu, kupili smo par suvenirčića, ja sam se fotkala s perzzincom(valjde se tak zove maskota parka) i požurili se na bus. U busu se ustanovilo da se samo nas čekalo,ali jednom kad smo krenuli ... Najbolje su mi bile glazbene izvedbe dvaju vrtićanki Nike & Sare. I tako ja cijeli dan nisam imala kome priopćit da je taj dan prošlo 3 puna mjeseca otkako sam se zaljubila u Kukuruznog. Mislim da mi je pomoglo to što nisam uza sebe imala nikog tko bi me tješio jer sam morala sama sebi reć:"Andy,daj se skuliraj!" U busu sam zaspala. Sanjala sam kako polažem glavu na njegovo rame. Sanjala sam i vožnje iz Gardalanda. Slušala sam TH imislila kako bi Kukuruznom dobro stajao pierce na usnici. A kad sam se ujutro probudila,ok-nije više bilo jutro... Nisam mogla povjerovati da to da sam ja bila u Italiji (dodirnula grob jednog sveca, stajala pod Julijinim balkonom, vislila naopačke itd.) i bilo mi je teško povjerovati da to nije bio san.
Post je objavljen 05.06.2006. u 22:06 sati.