Marketing
Dođe i ovakav dan...
Mrzim neispunjen dan. Od tenutka kada ustanem ništa me nije volja, glava me boli i ništa mi se ne da. Sve mi je bezveze. Pitam se koliko bi ljudi dalo sve na svijetu da imaju ono što ja imam. Mogu u svome stanu blejati u Tv, mogu biti na Internetu, mogu svirati neku od gitara iz svoje kolekcije, mogu si ići kupiti neku klopu koju ću pripremiti ( tost 
), nazvati frenda ili frendicu pa otići na kavu...ali ne...ništa me nije volja...sam sebi idem na živce...možda je to posljedica vikenda koji je bio radni ( ali opet- kao i svaki drugi, ništa više ni manje naporan), neispavanosti, ili jednostavno želje za nekom promjenom...
Onda mi postaje jasnije zašto žene idu u shopping kada su u bedu
Zaželi se čovjek promjena...bilo kakvih...koliko god ti život bio dinamičan, počne te smetati ta kolotečina u koju si upao...pa onda krenem razmišljat o glupostima koje bi mi trebale...pa razum prevlada i kažem si da neću kupovati pizdarije , nego skupljati lovu za auto ( a opet- i to je jedna želja za promjenom , onako od srca 
)
Pa sam sebi kažem da neću kupiti još jedne traperice, jer ih pola stoji u ormaru, da ne idem po još jedne tenisice, i da neću opet naručiti neku gitaru...
Pa se zapitam što ne valja...i što bi trebao poduzeti...valjda se to danima skuplja u meni, a onda ispliva na površinu kada nemam šta raditi...još jedna bitna stvar je da na mene užasno utječu snovi koje sam sanjao noć prije...na nekoj nesvjesnoj bazi, iako ih se nekad ne sjećam, siguran sam da ako mi je dan u kurcu i da sam nešto ružno sanjao...
Onda pomislim da bih se možda trebao prestat zajebavat i hodat s nekom curom, onako, da imam nekoga..
...pa sam sebe ispravim da to nije pravi odgovor, jer ako u startu znam da to nije to, i da ja nisam istinski zagrijan onako blesavo kako samo ja znam bit, onda klinac. Zajebavat ću se ja dalje. Dobro je ! 
I jednostavno te iritira trenutak, ne znaš kamo bi sa sobom...tek predvečer sam izašao iz svoje jazbine na kavu sa dečkima iz benda, izašlo je i sunce , sve 5. Ali mene je glavurda razbolila još više. I sad tu pišem jer mi se ne da s nikim pričat kako se osjećam ( i to mi je naporno ) i razmišljam da li da večeras idem trčat ili ne....
Ne znam tko pametan čita ove nebuloze danas, možda imam inače poneki zanimljiv post, ali TI koji( koja) ovo čitaš, vjerovatno nemaš pametnijeg posla trenutno...
Pozdrav...
Post je objavljen 05.06.2006. u 21:54 sati.