Jutro je. Uzmem mobitel i pogledam koliko je sati.
Oho, već je pola 8. Kasnim na fakultet i ne da mi se ustajati. Mobitel na jednu stranu, glava na drugu, pokrivač je već preko glave.
Sklopim oči, ma – čvrsto zažmirim. Stisnem oči da me već počinje boljeti. Ali ne mogu više zaspati. Ali ne odustajem. Odlučio sam zaspati pod svaku cijenu.
Prošlo je pola sata bijesnog žmirenja i već sam umoran. Pa, kad sam već umoran mogao bih odspavati. I zaista, napokon zaspem i … probudim se u podne.
Sada sam se umorio od spavanja, i ne da mi se ustajati. Nisam ni pogledao na sat i već je jedan sat.
Ipak skupljam snage da se ustanem, i dođem k sebi. Krenem da doručak (ručak) , malo se rastegnem poslije obilnog jela i pogledam na sat i već je tri sata.
Super. Na televiziji počinju serije koje volim gledati.
Sjedam, uključujem televizor i isključujem sebe.
Završila je zadnja serija. Gasim televizor, pogledavam na sat koji pokazuje 19sati. Taman za večeru. Poslije večere spremim se odem u grad i dolazim kući u kasne (zapravo rane) sate.