Ne bih željela vrijeđati svinje jer su izuzetno inteligentna bića (a orgazam im traje 30 minuta, što govori u prilog njihovoj inteligenciji, valjda), ali činjenica jest da su prljave.
Vjerojatno zbog toga što žive, barem ove koje uzgajaju za klanje, u posve skučenim prostorima, pa im ne preostaje ništa drugo do sranja u vlastitoj kući.
Da, to sam htjela reći – ja sam isto takva.
Ovo pišem za Saru, moju najbolju drugaricu, koja je ista kao i ja i pred kojom prdim, podrigujem i povraćam bez zadrške. Nekada se čak i natječemo u tome. Irena to ne kuži a moj Bunko se zgraža. On je ipak s Pantovčaka, a ne iz slavonskog blata, kako je u više navrata ustvrdila njegova mama.
Dakle, Sarita, ovih sam dana nadmašila samu sebe u odvratnostima.
U petak sam čistila mačje zahode i unatoč upozorenjima na pakiranjima, nekoliko skamenjenih drekova bacila u zahodsku školjku. Ne da mi se pravdati se kako nisam imala pri ruci nikakvu vreću za smeće i kako sam žurila na posao. Jednostavno sam ih bacila u školjku. Pustila sam vodu i ništa se nije dogodilo.
Nakon toga smo se Bunko i ja spremali za posao. Piškili, kakali, tuširali se i sve je bilo dobro dok nisam očistila lice blazinicama koje sam opet bacila u školjku, pustila vodu i, gle, ne odlaze, razina vode u školjci se dramatično počela dizati, još koji milimetar i prešla bi rub školjke i izlila se po svježe opranim pločicama. Ipak nije. Nisam pravila frku oko toga, nego sam, kao i inače (jer ovo nije prvi puta da sam zaštopala školjku), uzela četku i pokušala odštopati. Ali ovaj puta nije išlo. Postigla sam to da su se sva nabacana (pokakana i ubačena) govna podigla i nisam mogla vjerovati da vidim to što vidim. Nakon prvog povraćajnog refleksa, pribrala sam se i poslala Bunka u Konzum po sredstvo za odštopavanje koje sam ulila, čitavu litru u školjku, poklopila je i otišla na posao u nadi da će sve to nestati za nekih osam-devet sati. Sjetila smo se onog filma s Jack Blackom i sredstva Vapoorize, koje bi nam u ovoj situaciji dobro došlo.
Kako sam vrlo kratkog pamćenja, nakon par minuta sam zaboravila na ugovnanu školjku i otišla na posao. Nakon posla našla sam se s Chantal i Zecom, onda otišla na nastavu, tako da sam doma došla tek iza devet. Moji dolasci doma su skoro uvijek dramatični jer imam takozvani montipajtonovski tiny bladder, pa već u tramvaju cupkam i jedva čekam svoj wc. E, ovaj put sam se iznenadila: školjka ne samo da se nije ispraznila nego je ulivena količina sredstva za odštopavanje proizvela kemijsku reakciju sličnu onoj u Černobilu tako da se i sad pitam kako mi se zveri nisu podavile od tog amonijaka ili klora ili čega već.
Da rezimiram, nakon više od pola sata uspjela sam školjku odštopati, vjerovali ili ne, onom gumom za odštopavanje sudopera. Prije toga sam upropastila četku za wc, štapiće iz kineskog restorana, jednu staru žičanu vješalicu, a pokušala sam i vlastoručno u rukavicama koje nisu bile dovoljno dugačke, pa sad znate zašto sam svinja. Tuširala sam se skoro sat vremena a smrad osjećam u nosu i sada. Preodvratno.
To je dakle bio petak. Jučer mi je Bunko otputovao i ostala sam sama sa zverima. Navečer sam s Gocom otišla na otvorenje Dana satire u Kerempuh i odgledala fenomenalnu predstavu "Fragile" Tene Štivičić, o kojoj isto moram pisati jer me je taknula tamo gdje sam najtanja.
Sredila sam se za izlazak, prvi nakon ne znam ni sama koliko vremena, dva sata sam se depilirala onih govnom od silkepila, rezala i lakirala nokte na nogama iz samo meni znanih razloga, jer sam na koncu obukla zatvorene cipele, što je bilo posve normalno s obzirom na odvratno vrijeme vani. Želim zapravo istaknuti to da sam se sređivala! Istovremeno sam pijuckala nescaffe i gledala ništa na tv-u, kao i obično.
Zatim sam otišla u kazalište, dobro se provela i puna emocija vratila se kući. Odmah po ulasku u tim ulaštenim zatvorenim cipelama utrackala sam u Čarlijevo govno pred vratima. To je onaj mačak klimavac, koji tu i tamo promaši mačji zahod pa se napravi bilo gdje, uglavnom pred vrata, na čemu sam mu zapravo naizmjerno zahvalna jer se govna najlakše čiste s mramora u hodniku. Problem nastaje kad se vraćaš noću i ne stigneš upaliti svjetlo a prema Marfijevom zakonu u 99,9999% slučajeva pogodiš baš tih nekoliko kvadratnih centimetara Čarlijevog dreka. Tough luck, šta mogu. Izula sam se, odnijela cipele u kadu i otišla pred televizor. Ugledala nascaffe koji je par sati bio tamo gdje sam ga nepopijenog ostavila, gucnula i brzo ispljunula jer sam umalo progutala nešto kruto skupa s kavom. Nakon istrage u maniri CSI forenzičara utvrdila sam da sam skoro progutala vlastiti nokat i to ljubičasti, jedan od onih koje sam reckala i marljivo skupljala u salvetu ne bi li ih bacila kroz prozor, protiv uroka naravno.
Presuda je bila bolna ali neupitna: Tedica je svinja, prljava krmača. Neka mi oproste svinje, pogotovo one što upravo doživljavaju tridesetminutni orgazam. Ne smijem ovo nikome pričati.
Post je objavljen 04.06.2006. u 14:41 sati.