Marketing
Gore od dosade, tuge ili sreće
Naslov ovog posta u potpunom je skladu s mojim osjećajima. Nemam pojma šta mi se u posljednje vrijeme događa. Nije da sam u depri ili da sam nešt posebno tužna, nemam razloga ni bit posebno sretna (osim možda zbog završetka škole) opet me hvataju neki moji napadaji histeričnog smijeha i ludi ekcesi. Nije ni to loše. Jednostavno mi je tak sve svejedno. Nemam volje baš za ništ, sve mi je teško, mislim da sam samo prezasićena. Nit mi se na kavu nije dalo ić, niti mi se ide kud van po ovom smrdljivom, ušljivom i prokletom vremenu. Stalno mi je hladno, a već sam se počela spremati za ljeto.
Nije pošteno. Inače uvijek nađem nešt čemu ću se veselit al sad mi nekak ni to nije u igri. Sretna sam kaj škola završava, a opet tužna sam šta neke ljude ziher neću vidjet dva i pol mjeseca, svi će se raštrkat po svuda. Tužna sam i jer sam sljedeće godine maturant pa kak mi je to tak brzo došlo? 
Veselim se jedino MATURALCU . Baš me briga kuda idemo - IDEMO U PRAG, glavno da znam da će nam bit CRAZY.
Bar se nadam. Ma hoće, nije važno gdje se ide nego s kim. Inače, sutra moram u školu jer naša najdraža UIBŠ (Upravna i birotehnička škola) ima dan otvorenih vrata pa ćemo ja i Muki tam kao dočekivat roditelje i plašit "djecu" koja možda gaje nadu da će se tamo upisat. Netko i to mora, to su i nama radili u prvom razredu. Evo to bi bilo sve od mene za danas, idem si malo prileć, jako sam umorna, premda me ljudi (osobito Sir) stalno gnjave zbog čeg ja imam bit umorna??? Eh, umorna sam od života i svakodnevnih zbivanja (ovo je bilo plitkoumno). Na kraju pozdrav još samo mojoj 
Duškici i napomena da ne da da je male stvari bediraju.
Kiss svima - vaša Žljidi
Post je objavljen 02.06.2006. u 20:29 sati.