Marketing
ukratko. i to je previše.
ovaj blog je metafora za sve moje tipove.
zanimljiv mi je na periode, većinu vremena mogu bez njega.
obećavam postove, al ih ne pišem.
nije da nisam čovjek od riječi, samo sam prevrtljiva. ja i kad zaista želim vezu s nekim, nitko ne može garantirat da ću bit tu i za 5 dana.
al to je stvar ega; onog trena kad me netko počne uzimat zdravo za gotovo ili mislit da sam tu zauvijek, odlazim. mrzim polovno, što se kosi s onim mojim da volim slobodu.jer ako nije polovno, znači da cijelog sebe moraš uložit u to, bez obzira što to bilo.
volim svoj život, i moj povremeni lagani blues, izlaske,putovanja, napadaje smijeha, vrištanje na košarkaškoj tekmi, opijanje se u berlinu i još hrpu stvari koje su svima u paketu previše.
nedavno me oprala panika da nisam komplicirana bahata kučka. mislim,jesam. 
pa sam pitala frendicu za potvrdu. rekla je da nisam. "pa kakva sam onda?" - objektivnost mi nikad nije bila jača strana.
"Divlja. s tobom se teško borit, ne zna čovjek šta bi, ako šuti-najebe, ako vraća-najebe još više. teško te ukrotit"
-"istina, samo zato što ne želim da me ukrote, ja se sama smirim kad vidim da me ne žele vezat; jebemu, simbioza može proć, al kud baš na mene svi paraziti..."
-"a jebiga sad, shanu"
naravno, tu samo samo promijenile temu, čemu raspravljat o pizdarijama kad te rasprave ništa ne vrijede. ionako ne želim da me svi pročitaju. dovoljan je jedan.
Post je objavljen 02.06.2006. u 01:04 sati.