Par puta sam danas htjela da je upravljati nekom zlokobnom krvoločnom videoigricom gdje se stvari rješavaju pravilima amok terorista i kamikaza. Ne znam postajem li ona Grace s kraja Dogvilla ili sam nizom nesretnih okolnosti ili nekom kozmičkom konstelacijom primorana posebno paziti na to da se obranim, da ne dopustim da drugi upravljaju sa mnom. Različite su to situacije. Nekad su to verbalna prepucavanja, nekad neverbalni činovi, a nekad se naprosto boriš protiv sustava. Tako sam se među ostalim isfrustrirala što danas nisam mogla dobiti nikoga u bolnici, a javila sam im se pred više od tjedan dana. Kod obiteljske doktorice sam čekala dva ipo sata. Nisu me još zvali za dogovor za termin. Ah, da je stvarnost videoigrica. Sve bi se već riješilo. Ovaj post frcao bi srećom.
Međutim, nije sve tako strašno jer ima krasnih ljudi. Tako sam danas shvatila zašto je bogoVski zaljubljen u T., jer sam se i ja sam se u nju zaljubila. Ona mi ulijeva nadu da ću jednoga dana biti sretna što živim u stvarnosti, a ne u videoigrici. Eto.
Pitanja:
1. obavljaju li se rendgen i pregled anesteziologa u bolnici? Treba li mi za to uputnica ili je dovoljna ova za bolničko liječenje?
2. mene stalno ljudi pitaju hoću li nakon OP morati u toplice. Koja su vaša iskustva?
3. koliko bi vremena za vas nakon OP trebalo proći da se sjednete u avion? Znam glupo pitanje, ali meni strašno važno.
Post je objavljen 01.06.2006. u 23:03 sati.