E, da! Hy svima! 31. 5. je jedan od najboljih dana u mom životu jer sam shvatila što zapravo znači prijateljstvo i zato što sam shvatila koliko me ljudi podržavaju i koliko im je stalo do mene i da...
Uglavnom, za sve one koji ne znaju...neka pročitaju post ispod.
Dakle, na dodjeli nagrade za naj učenicu...je bilo odlično! Osim što sam vodila program sa svojim naj frendicama i što je bilo jako stresno, bilo je jaaako dirljivo. Svi u publici su plakali, bar kako mi drugi kažu. Učitelji, roditelji, moji prijatelji...svi! Čak i oni ljudi za koje bih rekla da nebi plakali nikada, dobro, ne baš nikada, ali...(da, Maja...). Ali što se tiče plakanja, bolje da se ja ne javljam jer sam ja kriva! Da ja nisam plakala, nebi nitko drugi, ali život je takav. Još sam si rekla da neću, ma možeš mislit kako neću, he, he...da, da se vratim. Stajala sam na pozornici s još 6 ljudi(mojih prijatelja iz susjednih razreda koji su takodjer bili nominirani i koje ovim putem pozdravljam i još im jednom čestitam) te je ravnatelj čitao od jednog do drugog tko nije osvojio to mjesto. Na kraju smo ostale Katarina i ja, dok nije pročitao njeno ime, a cijela škola počela vikat moje. U tom trenutku ni moja filozofija da neću plakat nije pomogla. Održala sam govor(tada su počeli ljudi plakati) i vratila se iza pozornice, a svi su se stalno derali : Ivana, Ivana, Ivana...Kad sam došla, ono potop suza. Mirta, Franka, Nadja i nenadano Maja, i još puno ljudi. Dino je došao i zagrlio i rekao samo : "Ti si naša!", Gigo je rekao:"Ovaj tvoj govor mi je dirnuo srce.", a Maja rekla: "Vraže jedan, uspjela si me rasplakat!"
A, kaj ću? Sve sam ih samo mogla zagrlit. Bilo mi je zaista jako drago.
Ali, trebalo se brzo nakon toga ohladit jer je program išao dalje. Druge najave i na kraju ritmika. Sve je išlo glatko, sve dok Darkec(tip koji pušta glazbu nije izgubio cd s našim pjesmama za obje koreografije). Učiteljica koja je organizirala cijelu priredbu je poludila, a naša ritmičarka pošizila. Došle smo na pozornicu i čekale glazbu da bi vidjele Darkeca kako puže po podu tražeći cd. Svi su shvatili da nešto nije u redu,a onda je balkon opet počeo vikati naša imena kao znak podrške. Čekale smo i čekale i čekale dok netko nije počeo pjevat "Kad si sretan" , a onda cijeli balkon, a onda svi, i pozornica, tj. mi, samo što smo mi i plesale, tj. pljeskale, pucketale prstima,vikale hura...nakon pjesme "Kad si..."otišle smo sa pozornice i došla je mala ritmika, a svi su se derali: " Vratite nam crvene!" i uuuuuuuuuu...
Curkice su otplesale, a Darkec još uvijek nije našao cd. A mi smo se sve ne nesretne, ali pomalo razočarane otišle obući. Odjednom je netko viknuo da su našli cd., Ali su se svi razišli. Ma, nisu baš svi ostalo je još 30 ljudi po mojoj procjeni, uglavnom učenika. Naravno, brzo smo se presvukle kao luđakinje, ponovo i otplesale samo za njih. Bilo je sjajno! Odlična atmosfera i sve to! Na kraju nije baš sve ispalo savršeno, ali savršenstvu ponekad treba koja mana da bi ispalo doista savršeno(ako razumijete)...
P.S.Oprostite ako ovo nekog ne zanima pa mu je dosadno...
Hvala svima! Posebno hvala za :" Zvijezda je rođena",
Hvala kemičaru za jaaaako lijep poklon,
Hvala Domiju na prekrasnoj ruži,
Hvala na čestitkama i hvala,puno hvala za sve!
Post je objavljen 01.06.2006. u 17:06 sati.