Marketing
Ajme, je sam se nasmrzava danas.
Stan mi gleda na istok, šta oće reć, jutarnje sunce, lipo žuto sunce. I pratim ga po zidovima, po podu, odsjaje, toplo i vrućinu, kako di već bude, kakvo već kad bude. Minja se kroz godinu, je li, ne'š ti novosti. Ali me veseli vidit ujutro osunčane blokove kako se lagano svaki dan miču po stanu, kad se već moram rano dignit i pospan se motat okolo, dok mi zglobovi krckaju, i dokle čekam da mi se mlijeko zgrije.
Danas mi je bilo zima kad sam se diga, pa kad sam se spustia doli, sta sam bos u kvadar sunca na parketu da se zgrijem malo, ma kad sam se iša maknit, osjetia sam da je pod različito zagrijan, ovisi kako je dugo bia izložen suncu, pa sam onda još malo sta tu i mica se gori doli, livo desno po tome malom polju toploga, da vidim di je toplije, a di friškije. Za pospanu glavu, zabavna aktivnost.
Mislia sam nacrtat mali dijagram rasprostiranja topline, ali mi se em ne da, em bi to možda bilo pretjerivanje.
Nego, šta sam ustvari mislia reć, kako mi stan znači gleda na istok, onda i teraca isto (obe dvi, naravno)... e, sad mi je palo na pamet, kad konačno stavim onu disko kuglu, to će zakon izgledat ujutro. u, stvarno bi to mora više. ...pa ujutro dakle skuplja toplinu, i ja se svaki put isto zeznem. Vidim vedro vanka, sunčano, i izađem na balkon vidit je li stvarno toplo, i bude toplo, krasno toplo (liti naravno ne, liti bude grozno vruće) i onda gledam, a ne treba mi debela roba, pa izađem tanko obučen, samo izađem na stražnju stranu zgrade, onu u sjeni, i odma se smrznem, ali mi se onda već ne da vraćat gore, ionako uvik već kasnim na posal, pa idem dalje, jer znam da ću se kad tad ugrijat od šetanja.
Je, ugrijem se, ali je gori u zavodu bilo zima kad sam doša, a ja nemam dugih rukava, i baš mi nije nimalo ugodno, ali šta ću? Tokom dana se, ajde, lagano zgrijalo, pa mi je bilo u redu. Ali sam mora ić uzest kartriđe (koja je hrvatska riječ? englesku je malo glupo za deklinirat) za printer u Ozaljsku, i prelazia sam ulice, skreta putem, žuria sve prema onim mistima di sam vidia da ima sunce (a još je i bilo poluoblačno). Ma, nebitno.
Preživia sam, pa šta sad ima veze.
A kad sam bia mali, i kad bi liti iša sa bakom na Jadrana, onda je ona uvik išla istim putem, prelazila ceste na istim mistima, vijugala okolo, jer je imala u glavi plan puta sa najviše hlada. Bolje duže, a ugodnije.
Bia sam pretprošlu sedmicu u Varaždin nešto po poslu. Preciznije, na varaždinsko groblje. Evo slika stare mrtvačnice:
Sad me kopka šta slika nije potpuno simetrična. Eh.
Usput, na Death Discu je sinoć bilo super. Koncert. Ali ja bi da je bila malo više tulum atmosfera. Eh.
Post je objavljen 31.05.2006. u 21:35 sati.