...ja vjerujem u boga...poslije krizme sam presto ić u crkvu jel mi se neda a i mislim da tim niš ne dokazujem...ionak pol ljudi ide u crkvu pokazat se kak su oni velki vjernici il bogte pitaj kaj...a opet je glupo kaj ljudi vjeruju jedni u jednog jedni u drugog boga...to je sam još veće odjeljivanje ljudi...ko da nam nisu dovoljne podjele zbogt nacionalnosti,boje kože i bogte pitaj čega sve ne...pa mislim zato su se događali ratovi...ono muslimani protiv hindusa,pa židovi protiv arapa itd...al kad razmislim logički "on" fakat ne postoji..fakat kak bi neš tak nadnaravno moglo postojat...al opet mislim da je dobro vjerovat u njega zato kaj onda uvijek misliš da netko pazi na tebe (malo glupo al istinito), pa kad se sa svima posvađaš neš mu možeš pričat i zamišljat da ti odgovara utješne odgovore...mislim da bi si svatko mogao boga zamislit kao nekog sličnog sebi...bog bi ustvari mogao bit naš imaginarni prijatelj...fakat bolesno...vjerovanje u boga opet može bit dobro jel je lakše kad vjeruješ u nešto bilo što..jel ak ne vjeruš u ništa ni ikome tko si onda ti...al dobro malo sam skrenuo...to baš i nema veze s bogom...no bit je u tome da trebaš vjerovat u nešto...ali zašto baš u boga?!?...o jebemti sav sam se zajebo...neznam obrazložit svoju teoriju...daj razmislite malo vi o tome pa mi napišite kaj mislite...
Post je objavljen 31.05.2006. u 20:50 sati.