Dišem punim plućima. Kaj je u mom slučaju super, s obzirom na kutiju i pol pljugih dnevno.
Za vikend na moreno (sorry stara) malo toćat noge, popit po koju, pojest također.
Vani lijepo vrijeme, naspaval sam se, malo me jebala trčkalica vjutro, al sad je sve ok.
Mogle bi neke pare sjest ovih dana, pa bu se i neka kupovina obavila. Imam u vidu cedeje, devedeje, a bome treba i Calvina i Hobbesa kompletirat.
Jedan par zelenih očiju me obuzeo.
Ko bi rekao.
U životu nikad ne znaš kaj te čeka sutra.
Pa zato nema smisla zabiti se u sebe i vlastite priče.
Otvoriti se.
Prihvatiti.
Poljubiti.
Ma kakav strah.
Full speed ahead, damn the torpedoes!!!!!!!!
Lijep dan vam želim.
Post je objavljen 31.05.2006. u 13:19 sati.