Krenula je igra i sav sam se zanio kamencicima. Nastojim povremena nazvati telefonom doma, da vidim kako je i ima li sto nova. Od mojih nitko nije na ti s computero, a kamo s internetom, pa da veza ne moze sljakati. Ostaje mi telefon. Sakupio sam nesto kovanica za telefon i pokusavam povreemeno. Rece mi Grega da treba prvo birato 00 pa onda zemlju, sto je za nas 385. Nasao sam vani javnu govornicu, ubacio cetiri puta po 100 jena i biram 00385, pa potom zeljeni broj. Malo tisina i javi se zenski glas na japanskom. Prica ona, a ja slusam i cekam. Kako je odrecitirala, abila je to neka automatska sekretarica, krene na engleskom. Nesto sam malo bolji na taj nacin i sve mi je jasno cim cujem ono sorry. Nesto nije u redu.
Vrati mi automat sav novac i ja nesretan velim da nekaj ne stima. Slijedeci dan odlucim pokusati na recepciji naseg hotela 'Europa'. Skuzio sam da sam jucer zaboravio birati onaj 1 za Zagrebacku zupaniju. Recepcionerka nesto nije bas verzirana za telefone, ali se trudi. Pokaze mi govornicu u hotelu i prepusti me sudbini. Ja opet odradim kao i dan ranije, ali dodajem onaj 1 za Zagreb i automatska sekretarica odradi isto kao i dan ranije, a ja opet nesretan u vezi telefoniranja doma kao i dan ranije. Skoro da gubim nadu, ali to nikada nije uputno. Biti ce nesto jer bi trebalo biti. Pa nije valjda da se ne moze telefonirati odavde doma.
Slijedeci dan, a to je bilo jucer navecer, dolazim opet na istu hotelsku recepciju. Bilo je tamo nekoliko recepcionerka i jeda mladi gospodin recepcioner. Neznam zasto, ali odlucio sam se za njega, mada je imao posla s nekim drugim gostima hotela. Jednu recepcionerku sam, eto, jucer isprobao, pa da budem ravnopravan, sada je na redu recepcioner. Ode hrpa mladih Japanku sto su ga zagnjavile i okrene se on prema meni. Iznesem mu svoj problem i on gestikulacijom govori da malo priceka. Ode negdje iza i nosi neke biljeske. Lista neki rokovnik i nalazi stranicu na kojoj gore pie Croatia. Poazuje mi nacin pozivanja. Treba birati 001010 pa onda 385, pa onda grad, a za mene je to 1 i tekonda zeljeni broj. Odlazim do istog aytomata kao i dan ranije, a on me prati i upozorava da je taj samo za Japan i da moram ici na drugi i pokaze koji. Odradim ja sto sam sada znao i gle cuda. Javi se majka moga zeta. Pitam sto je novoga, a ona: 'Sanja je rodila.' Ja se sav raznjezio i saljem preko nje pzdrave. Kaze da se malena rodila jos u petak. Boze, a sada je vec utorak. Pa ja sam drugi puta deda vec cetiri dana, a pojma o tome nemam. Sanaj je dobro, a malena ima zuticu. To je normalno kod malih beba u rodilistu. Jos su tamo. Zaboravio sam pitati koje su joj ime dali, jer kada sam odlazio jos se nisu odlucili. Ta nece valjda malena zivjeti prve dane bez imena. Bilo mi je samo vazno da je sve OK. Ta konacno svi smo mi ljudi, a ime su nam tek nadjenuli, da bi nas razgovorom prepoznavali. Malena neka ti je sretan zivot, ma kako se zvala. Deda je happy.
Prijatelji dragi vas srdacno pozdravlja i voli vas Mladen
Post je objavljen 31.05.2006. u 11:07 sati.