Jedan od grafita ispisanih na Fakultetu tehničkih nauka u neko tamo doba, kada se ispijanje piva na Mašincu (tom memljivom podrumu dupke punom i u 8 ujutro) smatralo najistinskijim i najredovnijim studiranjem. Pivo je tada bilo samo pivo. Brandovi su u ta vremena rasli preko grane.
Nije mogao da se ne pročita. Iza svih onih oglasnih tabli, pred kojima se tresu gaće čekačima rezultata, sijao je u svoj svojoj težini. Muci. Radu. Pivu.
I meni danas u glavi.
Zašto?
Zato.
Zašto?
Jer sam došla kući i nemam struje!!! Hello! Again!
Zašto?
Zato.
Jesam li platila struju?
Da.
Jesam li platila struju za prošli mesec?
Da.
Jesam li juče trebala da zapalim elektrodistribuciju?
Jesam.
Jesam li se zajebala?
Jesam.
Nema čak ni majstora na banderi.
A i ptice su šmugnule sa ove kišurine.
Post je objavljen 31.05.2006. u 00:08 sati.