Pregled posta

Istinu kaži zašto si došao

Bitka na Bedru okoncana je pobjedom muslimana, dok su mnogi nevjernici otišli u krajeve vječitog azaba... Izjvjesno vrijeme nakon poraza Umejr b.Veheb el-Dzemhi i Safvan ibn Umejje sjedili su pored Ka’be ... Duše su im bile zahvaćene tugom. Umejr b. Vehb je bio jedan od najsvirepijih Kurejšija. Učinio je veliko zlo Allahovom Poslaniku i njegovim cijenjenim ashabima. Baš kao da je iz njegovih ruku tekla rijeka od krvi. Toliko je napredovao u zlu da je čak i sejtan bio začuđen ovakvom vrstom zuluma.
Njeogv sin Vehb b. Umejr je na Bedru bio zarobljen od strane muslimana. Sada su dva čovjeka sjedila glavu uz glavu i razgovarala. Safvan reče:
-Vallahi, od sada više ne vrijedi živjeti!
Umejr podiže svoje krvave oči ka nebesima i potrvdi njegove riječi:
-Pravo si rekao, da mi nije duga i straha da će nakon mene moja porodica nestati, otišao bih i ubio Muhammeda. Imam jedan razlog za to. Moj sin je u njihovim rukama, na nogama su mu lanci, a na vratu ular poniženja. A to je, ipak, za mene hiljadu puta gore od smrti…
Safvan b. Umejje iskoristi priliku i reče:
-Gledaj o čemu ti razmišljaš!… Ja ću uzeti na sebe tvoj dug, ja ću ga isplatiti. Što se tiče tvoje porodice. Ja ću ih gledati dok god budu živi i ništa im neću uskratiti. Ti razvedri svoje srce, idi i obračunaj se sa njim…
Umejr skoči od radosti:
-U redu! Ali neka niko ovo ne sazna!
-Nikome neću kazati!
-Ja ću otići i ubiti Muhammeda!
Umejrova odluka je bila nepokolebljiva. Otići će i ubit će Dženab- i Mustafu, to sunce oba svijeta. Odmah je donio mač, dobro ga naoštrio i zatrovao. Zatim je krenuo na put…
Dok su mu dušom sijevale munje mržnje, prošao je vreli pustinjski pijesak i najzad stigao u Medinu.
U tom trenutku je Omer, r.a., sa jednom grupom mslimana sjedio i razgovarao o Bitki na Bedru i o Allhovoj milosti i pomoci koju im je ukazao...Baš u tom trenutku Hazret-i Omerovo oko skliznu do kapije mesdžida. Vido je mačem opasanog Umejra b.Vehba kako na kapiji mesdžida spušta svoju devu. Kao strijela skoči sa mjesta i reče:
-Ovaj Allahov neprijatelj, Umejr b.Vehb, došao je jedino radi zla. On je čovjek koji je na Bedru u našim redovima unio smutnju i koji je predvidio našu brojnost...
Sa žurbom je došao kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s.:
-O Allahov Poslaniče, Allhov neprijatelj Umejr b.Vehb je došao opasan mačem!
Rahmet Pejgamber, s.a.v.s., naredio je:
-Omere, uvedi ga unutra!
Omer r.a., kretao se poput vjetra, vratio se, uhvatio Umejra za kaiš od mača i snažno ga drmnuo:
-Dođi, hajde…!
I ensarijama je rekao slijedece:
-Idite kod Pejgambera i sjedite tamo, čuvajte ga od ovog zlobnika! Zaista, on nije neko kome se vjeruje…!
Zatim, vukući ga za kaiš, dovede ga pred Poslanika, s.a.v.s..Kada Resulullah ,s.a.v.s., primjeti Omera kako za kaiš od mača drži Umejra, reče:
-Omere, pošalji!
Omer ,r.a., pusti Umejra.Poslanik,s.a.v.s., mu se obrati:
-Priđi, Umejre!
On priđe i reče:
-Neka ti je hajirli jutro!
U preiodu džahilijeta pozdravljli su se na ovaj način...Allhov voljeni i časni Resul reče:
-Umejre, Allah nam je pokonio mnogo bolji pozdrav od tvog.To je pozdrav Džennetlija...
Drhtavim usnama Umejr reče:
-Kunem se, ja tek sada čujem za to!
Muštulugdžija vječitog života, sallallahu alejhi ve sellem, svojim beskrajno dubokim očima je gledao Umejra.Upitao ga je:
-Zašto si došao ovamo, Umejre?
Umejr je lagao:
-Došao sam radi zarobljenika koji je u vašim rukama...Ophodite se lijepo prema njemu!
-A šta je sa mačem za pojasom?
-Allah ga prokleo, nije mi od nikakve koristi!
-Istinu kaži, zašto si došao?
-Radi onoga što sam ti rekao!
-Ne!..Drugi je razlog tvog dolaska...!
Umejr je šutio.
-Umejre! Ti si sjedio zajedno sa Safvanom b.Umejjom na Hidžru (mjesto na Ka’bi).
Umejr zadrhta, jer, je zaista tamo sjedio, ispoljio svoju pokvarenu namjeru, naoštrio mač i krenuo na put...
Poslanik, s.a.v.s., je nastavio da kazuje:
-Ti si govorio kako bi došao da ubiješ Muhammeda da ti nije duga i porodice. A Safvan b.Umejje je preuzeo tvoj dug i brigu o tvojoj porodici za moje ubistvo...međutim, Allah je stao među vas, i postao ti je rpepreka...
Umejr je stajao sav začuđen i izbezumljen.Koprcajući se poput ranjene jarebice, poskoči naprijed i reče:
-Svjedočim da si ti Allahov Poslanik.Allahov Poslaniče, mi smo poricali vijesti koje si ti donosio sa neba. Negirali smo i vahj koji ti je dolazio...Osim mene i Safvana, niko drugi nije znao za ovo.Sada razumijem, ono što ti dolazi šalje ti Allah...Neka je hvala Allahu koji me je uputio na ovaj put, koji me je uputio na spas!
Polazeći iz Mekke, Umejr je krenuo kroz pustinje sa namjerom da ubije Allahovog Miljenika, a sada je, sav ushićen, predavao dušu islamu...Prolivajući suze, izgovorio je Kelime-i šehadet:
-Svjedočim da nema drugog Boga osim Allaha.I opet svjedočim da je Muhammed Allahov rob i Poslanik!
Mesdžid se u jednom trenutku ispuni zvucima tekbira. Resulullah,a.s., reče svojim ashabima:
-Podučite vašeg brata vjrei i Kur’anu i oslobodite mu njegovog zarobljenika!
Ashabi uuradiše kako im kaza Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem.Nešto kasnije Umejr reče:
-Allahov Poslaniče, ja sam do sada ratovao da bih ugasio Allahov nur...Surovo sam kažnjavao i zlostavljao nevine ljude koji su se nalazili u Allahovoj vjeri.Sada, pak, od tebe tražim sledeće:Dozvoli mi da odem u Mekku i da Mekkelije pozovem Allahu, Njegovom Poslaniku i islamu... Možda će ih Allah uputiti na spas...Ako ne prihvate, dozvoli mi da im uradim zulum kakv sam nekad uradio tvojim ashabima!
Umejr u jednom trenu pređe iz svijeta mržnje u predjele vjere.Postao je najvatreniji daija islama...
Počast svjetovima, Poslanik, a.s., mu dozvoli, i on poput ptice odleti u Mekku...
Kada je Umejr pošao da ubije Resulullaha, s.a.v.s., Safvan je narodu Mekke rekao sledece:
-Radujte se, Mekkelije! Najavljujem vam radostan događaj koji će učiniti da zaboravite dan na Bedru!
Kod svih karavana što su dolazile raspitivao se za Umejra, i nazad je došao jedan čovjek koji mu je rekao da se on počastio islamom i da je prešao u Poslanikove redove.
Safvan je poludio i sav bijesan uzviknuo:
-Kunem se, sa njim više neću pričati!
Prošavši nemolosrdne pustare Umejr je stigao u Mekku i prvo što uradi poče da poziva ljude u silam...Mnogo njih je poredstvom njegove ruke ušlo u dvorac islama.
Bio je jedan od onih kada je Umejr tek stigao u Mekku.. Safvan je sjedio kod Ka’be na mjestu Hidžr.Umejr je odmah stao pred njega i obratio mu se. Safvan je okrenuo lice na suprotnu stranu...Umejr mu reče:
-O, Safvane, ti si jedan od naših uglednika! Znaš li šta znači činiti ibadet kamenju i prinositi žrtvu?
Safvan je opet šutio.Umejr iznova viknu glasom koji ispuni Ka’bu:
-Je li to vjera!? Da li prisvajanje kipova za božanstva spada u znanje? Svjedočim da osim Allaha nema drugog Boga i da je Muhammed Njegov rob i Njegov poslanik!

Safvan je oborene glave šutio…Ptica imana ne savija svoje gnijezdo na svakom drvetu…I nije insan svako ko na dvije noge stoji.Dragulj ljudskosti uzima se iz mora vjere…

Post je objavljen 31.05.2006. u 00:19 sati.