Marketing
Autobusi...
Hej,hej!
Evo već je odavno bilo najavljeno moje gostovanje na ovom blogu,pa eto…da napokon napišem taj post. 
Pa…post će bit o tome koje vas sve nepogode mogu snaći u autobusu.Bit će u obliku mini prirućnika(ovo je poželjno da kopi pejstate):
BUSEVI,STARČIĆI I KAKO PREŽIVJETI S NJIMA.
Naime neki dan san primjetila kakvi se svi tihi ratovi odvijaju u busevima iza onih oznojenih,izmućenih lica.Stojim ja tako u busu i vodin jedan od takvih ratova.Na moja leđa naslonjena leđa neke babe,i cilin puten od trstenika do spinuta(dobro aj,do općine) me je gurala.Faca mi je bila zalipljena u staklo,teško san disala i nisan mogla pustit glas negodovanja. 
Ali onda sam uzela stvar u svoje ruke,izvadila saćmaricu iz školske torbe i prosvirala joj glavu…Ma zajebajen se,gurala san i ja nju.Leđima.A sve je izgledalo ka da nije ništa i dalje smo se smiješkale.Fascinantno.Onda…Najveći problem u busevima su babe(i pokoji dida) sa svojim kesama sa pazara kojima se broj nezna. 
I ako je gužva,riskirate da van par kesa bude non šalantno spušteno na nogu,a kad se probate izvuć odatle optuže vas da in bacate kese,da ćete im razbit jaja,slomit salatu…jednom prilikom san imala ekskluzivno pravo da uživo sudjelujen u dokazivanju nadmoći jedne bakice.Sa prolaza na početku busa je bacila kese na sidalo iza kruga koje se bilo taman ispraznilo,a sve da bi rezervirala to tako neophodno misto.A ja san to tako fascinirano gledala.Raširila san oči,zadržala dah i ono…kao u usporenoj snimci pratila putanju kese.Wow!
I…nisan neodgojena,ali nikad in se ne dižen u busu.A mislin nemaju ništa radit po cili dan nego izmišljaju pizdarije da ranim jutrom idu na pazar,a mogu cili dan sidit.Pa ne moraju i u busu…Za razliku od nas,marljivih učenika,rastrganih brojnim obvezama…Neću spominjat starčiće u đačkom.Ej,ĐAČKOM busu.Tada odjednom,iznenada očorave i ne vide da slovima od kojih 20ak cm piše 'za đake'.Ali zato su dobro upućeni da se plastićne ambalaže odkupljuju za 50 lipa,pa im eto razlog više za napunit one ultra velike kese.
I JOŠ PAR SAVJETA VAŠE OMILJENE SPISATELJICE-NINE:
1) ako se kojim slučajem imate te sriće da se vozite nesritnim autobusom br.9 (ima nas ode takvih) i u autobusu sretnete čovika koji izgleda indentično Borisu Mikšiću, nemojte se derati «Mikšić! Mikšić!» ni napadat bidnog čovika…jer, NE, to nije B. Mikšić, samo neki nepoznati klon…
2) ako pak čekate autobus br.18 (posebno upozoravan na zadnju 18ku) i več sa 100m udaljenosti čujete gromoglasne krikove «Romeo! Romeo!»- NI U NAJGOREM LUDILU NE ULAZITE U TAJ BUS! Ustaše s Mejaša su na potezu…
3) ako se nalazite ponovno u busu br.9 i nasuprot vas sidi ženska i konstantno tipka na mobitel (siemens cv65) a u razmacima besramno bulji u vas- ne nadjačavajte se s njom u buljenju, ona će vas poraziti.
Mogla bi ovako bar još do 10, ali ovo su vam 3 najvažnija upozorenja. I naravno, ako čujete nekoga u 7ipo ujutro u busu kako se grohotom smije, javite mi se, ja sam u tom busu…
Valjda nismo upilale, pozdrav od vaše Purple eyes Nine i suradnice Tine… Kissich svima. 
Nadam se da je Plenković koliko toliko zadovoljan, malo me muči nedostatak inspiracije…
PS. Gledajte žutu minutu, naše tri mejašice su imale bliski susret sa tobožnjim staklarima kraj Quasimoda…
Post je objavljen 30.05.2006. u 21:17 sati.