Noćas kao da opet čujem taj huk;
moj dan se sakrio negdje iza ugla.
Skinuo sam kazaljke što dosadno kruže,
na leđa stavio padobran sa greškom.
U dubinama ovim tako ležim sam
dok lice mi kupa svilenkasti crni val.
Mrak se šulja sa isturenim kandžama,
a štakora izdaje pomaknuti kamen.
Post je objavljen 30.05.2006. u 20:32 sati.