Još jednom, hvala vam na podršci i na dobrim željama. Primila sam ih, toplo stisnula uz svoje srce i bilo je lakše.
U velikoj većini vaših razmišljanja pronalazim strašnu rezignaciju, razočaranost situacijom u našoj državi, ali i dalje ću tvrditi. Nije država ta koja je loša.
Ljudi su oni koji prekrajaju naše sudbine radi vlastitih interesa.
Kad odeš pod neki slap na Plitvicama, sve ti se čini jednostavnim i ništa te ne može razljutiti, snaga prirode daje ti strašnu moć..
Ili na neku moju plažu kraj Duge uvale... tamo je svako dobro na ovom svijetu, moguće i ostvarivo.
Kad se probudim ranije, izađem na balkon, dok tek sviće dan nad mojim gradom i sva ekipa spava, (mogu čuti zvuk njihovih snova u toj jutarnjoj eksploziji boja i tišine), ne mogu ne misliti da će taj dan koji počinje biti dobar i poseban, da jednostavno ne može biti loš.
Monopolizam?
Želja za što dužim ostankom na bilo kakvoj poziciji vlasti?
Prevrtljivost i neiskrenost?
Gramzivost? (Nemate pojma koliko sam toga vidjela, zamotanog u najfiniju svilu. Nakon prvog pranja, ispostavilo se da je riječ o najeftinijoj sintetici...)
Nepouzdanost?
To nisu moji problemi.
To nije moj život.
Zato, nemojte tražiti od mene da izaberem najlakši put, da lažem, varam i prikrivam, zato jer to svi drugi čine. Zato jer se to smatra normalnim.
Zato jer je to najbrže rješenje problema.
Zašto?
Zato, jer ne učim svoju djecu tako.
Zato, jer je moj već dugo pokojni djed bio mučen u zatvoru, jer nije htio prihvatiti laž.
A u mojim venama teče i njegova krv.
I zato ja između pragmatizma i sjaja u mojim zelenim očima, biram taj sjaj.
Jer onda mogu pogledati u oči prvo sebi, zatim svojoj djeci, a najzad i onima koji su pisali zakon da me lakše smaknu, jer im smetam.
Ja i dalje nudim posao. Ne fiktivni. Pravi posao. Radit ćemo!
Trebam osobu visoke stručne spreme medicinskog ili biokemijskog usmjerenja, s položenim stručnim ispitom.
Danas su mi prišapnuli da ne insistiraju na 5 godina radnog iskustva. I to je neki pozitivni pomak.
Jedino što me može usporiti ili zaustaviti je – bolest. Nje se jedine bojim, ne ljudi.
Pa ako mi želite dobro, poželite mi zdravlja, onako iskreno kao što i ja vama želim, svima koliko vas ima!
Post je objavljen 29.05.2006. u 19:26 sati.