Napokon.Bilo je i vrijeme.
Dogodilo se.
Odsad pa nadalje ja živim samo za to da ostvarim svoj najveći san.Cilj.Želju.
Današnji dan je bio jedan sasvim običan dan.Tipičan ponedjeljak.
Ali danas sam napokon shvatila što sam ja i što želim biti.
Cijelo sam se vrijeme pokušala skrivati,kao da se sramim toga što sam upala u Aninu "zamku".
Istina,bila bih dala sve da se to nije meni dogodilo.
Zašto je nisam mogla biti poput drugih?Neopterećena,opuštena...
Bilo me je sram.
I sad me sram.Ali sad se sramim toga što sam se sramila.Ana je ono što meni treba.Ono što ja jesam.I gotovo.
Shvatila sam koliko me uveseljavaju komplimenti na račun mog izgleda.
Jedno:"jesi ti to smršavila?" mi izmami veći osmijeh od bilo čega drugog.
Da,nisam normalna.
Da,luda sam.
Da,bolesna sam.
Da,sretna sam.
Da,to sam ja.
Danas sam bila ok.Nisam puno pojela.Oko 500 kcal.Da je moglo manje,je.Ali ni ovo nije tak loše.
Od sutra idem na onu famoznu 2-4-6-8.
Al to neće bit baš skroz tak,malo ću si preoblikovat.
Bit će 1-2-3-4.
Kad dođem do 58 kg vidjet ću šta dalje.
Volim vas,cure,sve do jedne.Volim vas jer shvaćate.Volim vas jer živite ono što i ja živim.
Odsad pa nadalje-----------ANA I SAMO ANA...
Post je objavljen 29.05.2006. u 18:34 sati.