Marketing
9. strana Blica
Sedim u busu i čekam da krenemo.. Izdržavam da još par sati ne oteram sve žive tamo gde ne treba.. Ja sam na nekoj tzv. terenskoj nastavi po istočnoj Srbiji. Taj kraj i nije nešto mnogo po mom ukusu (radije sam za ravnicu), ali je pre (ne)organizacija ono što pomera granice tolerancije (na niže, nažalost). Da dodam tu i kontantno trovanje narodnjacima, što sa radija, što iz grla devojaka ko mene... Koficijent inteligencije se ovde može meriti dvocifrenim brojevima, a izjave bi verovatno dospele na prva mesta top lista na humorističkim sajtovima.. Pa zamislite, recimo, kada idete ka Kladovu, Đerdapu.., a neko pita, gledajući u Dunav, "Koje je ovo jezero?"! Ili ste ispred hotela, pored statua mamuta, i čujete "Hajde da se slikamo pored slona!". Ili gledate sliku leša u položaju fetusa uz pitanje "Zašto su oni sahranjeni kao da spavaju?".. I to je stvarno mali deo onoga što sam u čula u fazam između dva isključivanja iz spoljnjeg sveta. Ne sećam se kada sam se više osećala kao vanzemaljac.. Kao da me je neko bacio među ljude sa kojima se jednostavno ne razumem, kao da pričaju nekim jezikom u kome ne prepoznajem ni reč.. Samo neka se završi što pre...
Ako jednog dana postanem masovni ubica, u odbrani ću iskoristiti materijal sa ovog bloga. Biće to naslovi: Pokolj 60 osoba, neprocenjiva šteta za tržište, ali spasonosni čin za čovečanstvo!!!
Ma, preživeću..
Post je objavljen 18.05.2006. u 12:30 sati.