E 'vako je to bilo:
Krenem ja busom u midnajt ka Obećanoj zemlji(vadis).U autobusu je bilo veselo po običaju.Izlazim pred vadis i malo se nisam ubijo jer je vozač stao kod nekog strmog dela.Ulazim u vadis i frizura je i dalje postojana.Lutam bespućima Obećane zemlje i naručim Votku fusion,crvenu molim.Popivši piće padne mi na pamet da naručim pesmu.To i učinim.Odem do DJ i napišem na mobilni:"Molim te pusti Higheay to Hell".On klimne glavom u znak odobravanja.Oj ha reče ja sebi i spustim se dole,u blizinu zvučnika.Poznati zvuk električne gitare i evo me na zvučniku.Skako sam ko konj.Pesma završi a ja mokar ko krpa na dnu mora.Šta ću odejm tamo gore iznad narodnjaka da odmorim.Tu gore dođe mi ideja da sednem među narodnjake što i učinim.Tako ja u svojoj mokroj hammerfall majici odlazim dole u pakao(narodnjake).Sednem na neku crvenu fotelju koja je bila zauzeta.Kraj mene sedne neka likuša i sva namrgođena se ljuti što sam seo.Reko ja u sebi:This is a free country.Sedeći tako i hladeći se do mene dođe likušina prijateljica i kaže mi:"Bilo bi lepo da se makneš"A ja ću njoj:"Bilo bi lepo da imam 100 000 eura pa nemam.Kaže on meni da imam još 5 minuta,ja samo pokažem palac,ok.Dok su u pozadini svirali harmonika i frula uz dodatak sintisajzera ja sam pevo Sad but true.Kasnije sam viko Mile Kitić i "Ova pesma mi cepa srce..."Onda je ovoj likuši do mene dopizdilo da sam moro da se sklonim...u fotelju pored.Nakon određenog vremena odem van i tu lupam po prozorima narodnjačkog dela i vičem:"Pustite me unutra biću dobar".Još smo vani čavrljali i preklapali i onda sam zvao ćaleta da dođe po mene.Kraj,tako sam zajebavo u Vadisu....
E da dragi moji tako mi jebilo,bio mi je ovaj izlazak jedan od boljih.Meni je bitno zajebavati se i to je to.
Noro tvoja priča ide kroz nedelju ili najkasnije u subotu jer jebiga škola me pritišće ko nužda u autobusu.
Post je objavljen 28.05.2006. u 17:41 sati.