Marketing
i na selu se može izgubit
ovaj post je posvećen mojoj zazici i iwi jer njih dvi moraju radit nešto za novinarsku pa ih ja moran zabavljat...a sad zato ovaj naslov...ovako ja san se prošle god priselila u yapirko city...to misto mrzin,zto šta san iz centra grada došla u ovu selendru...uglavnon sad živin u babe na bolu,a u yapirku san nediljon...uglavnon tako san i ove nedilje napravila...
nakon šta san se digla u dvi ure ja i mater narućile pizzu i ka ma lako ćemo mi to nać...
i krenemo mi lagano prema dole...a kako je ovo sve bolesno rađeno ulice se svugdi granaju...i pičimo mi tako cile ponosne...nakon 10 minuta skužimo mi da nigdi oko nas nea nikakve pizzerie,da smo se izgubile a sunce nas prži samo tako...i nakon još 10 min provedenih na suncu usrid pustinje zgrada naiđemo na neku dicu koja su nan objasnila da je to skroz gore kraj mercatora....i mi taman ulazimo u tu neku jebenu pizzeriu a ćovik meni ka malo kasnite...jebate da mi ga je bilo puntat šakon...uuuuffff...još jean dokaz zašto mrzin yapirko koji je sad po izjavama nekih ljudi posta ne grad,ni država već KONTINENT...UF najgore od svega su ovi vlaji ode...
a eto...iwe i zaza su mi cile živćane pa evo...jeste sritne...na ovin gore slikama smo prvo zaza i ja,pa petra i ja...
Post je objavljen 28.05.2006. u 17:14 sati.