Ko ča san bila pisala jučerašnji dan mi je bil koma, pucal me PMS tako da san pucala po šavu… ali ja mislin da san imala pravo da puknen. Pa jebote ne moren se ni ja stalno smijat a najrađe bi nestala s lica zemlje… ali onda se zapitan zač bi ja trebala nestat? Mislin ono alo pepi ne budi blesava moreš ti sve pasat… MOREN JEBOTE NORMALNO DA MOREN… Ko ča je moja Lori rekla niki ni vrijedan ničega a pogotovo muški rod… I tako dok san čera večer jaukala od boli i previjala se vamo po kauču ( dobila san stvari) malo san prevrtila film unazad i stvarno više nema smisla pokušavat bit frendica s nekin ki dok s njin pričas samo klima glavon a kad mu okreneš leđa zabije ti nož jer sere po tebi… pa čekaj malo… a ča je najgore od svega koliko je on toga rekal okolo o meni da sad svi imaju loše mišljenje o meni… EJ LJUDI PA JA SAN ĐUBRE- vaauuu… ej kako mi to gre na jetra. Iskorištava te maximalno ali ja glupača i dalje oću snjin ostat frendica… e pa neće ja mu govorin… iman i ja svog ponosa i ovo je kap ka je prelila čašu… sere po meni, po mojin frendovima… Znaš čega mi je najviše žal- toga ča san i ja mogla bit đubre ko i on pa srat okolo po njin i pričat okolo naše osobne stvari, ali normalno nisan… ja iman poštovanja prema njin, za razliku od njega prema meni. Eto to ti se dogodi kad si naivan ko ja jer misliš ljudi se minjaju… ali ne ljudi ko je on. Ej dal bog da se promini ali sumnjan… Kad shvati da je sve moglo funkcionirat, bit će kasno, jer meni samo jedna stvar ostaje a to je da prekinen svu vrstu komunikacije s njn…iako je ni ni puno bilo… Žal mi je ali tako to triba bit… Sad nakon 2 godine od našeg prekida shvaćan da ja i on nikad nismo bili jedno za drugo…previše smo drukčiji, i stvari ke nas razlikuju su preeee vele da se samo preko toga pređe…. Eto… to je tako… jer stvarno drugačije ne more bit….
Post je objavljen 28.05.2006. u 13:43 sati.