...kako yako boli kada priyately ode & iza sebe ostavi samo tishinu...svaki dan se pitam...zashto?!...zashto se to dogodilo?!...imale smo toliko planova...toliko zhelya...yoy... ostavila si me...ostavila sam te...dogodilo se tako brzo...tako iznenada...a bila si mi sve...stvarno yesi...makar mi to nikad nisi vyerovala...nikad...al nisi trebala...niti ne trebash ni sad...boli me ak mi neko vyeruye ili ne...spekla sam se previshe puta...a sada yosh i ti...ak se tebi yebe i meni se isto...nechu te sigurno molit...niye mi na kray pameti...neka bude tak kak ye sada...lyudi su stvarno...yoy...tak prokleti...& opet pishem o proshlosti...umyesto da zhivim za sada...pa to niye normalno...ta proshlost me proganya...iz dana u dan...a nechu...hochu uzhivati & poluditi...& to ye to...samo mi to treba...yer...ipak...samo ye yedan zhivot...barem samo yedan u ovom tiyelu u koyem smo sada...yeste ikad razmishlyali o tome?!...ya chesto u zadnye vriyeme...ya mislim da se ponovo radyamo nakon smrti...al yednom sam i razmishlyala o tome da ye ovo sve san & da chemo se yednom probuditi i nastaviti slyedechi san...i tako stalno...a mozhda postoye i drugi lyudi...na nekom drugom planetu...mozhda...ko zna...mozha su predaleko...pa nakon shto umremo...odemo na drugi planet...a mozhda se vrachamo kao zhivotinya ili drvo ili cviyet...ko zna...sve ye tako nedefinirano...al mozhda ye tako i bolye...barem mozhemo iskoristiti svoyu mashtu... & mashtati o svemu shto nas okruzhuye...ya volim mashtat...chesto mashtam...znam chesto razmishlyat kako bi mi bilo da sam ostala u sydneyu...i tak...to nayvishe razmishlyam...i mashtam o svom zhivotu tamo...da barem postoyi neshto pa da mogu vidyet kako bi mi bilo...& opet razmishlyam o proshlosti...stalno mislim da sam sve mogla napraviti drugachiye...o tome razmishlyam samo kad sam u bedu...a sad me nekay puknulo...neznam kay mi ye...nemogu se odvoyit od ove tipkovnice...a znam da ovo nitko neche chitat(chast izuzecima)...yucher kad sam bila vani...yoy...usrala sam se...pomislila sam prvo na sve naygore...yoy...nechu se ni prisyechat kak mi ye bilo...a volim tu osobu vishe od ichega...a splashila me onak skroz...molim te yavi mi dal si dobro...yer lyubav ye tako sliyepa...za tobom bih na kray sviyeta...korak po korak...lyubavi_moya...& tako...to bi valyda bilo to...moram uchit...
...ayde lyudi...poludite & uzhivayte...
...sve vas voli mel...
...sometimes we must get hurt in order to grow...we must fail in order to know...sometimes our visions clear only after our eyes are washed away with tears...x(...
Post je objavljen 28.05.2006. u 11:42 sati.