Marketing
Ah. Ah.
Piše mi se.
To svakako.
Ali nema smisla.
Kad pišem ovako rijetko nema mi ništa smisla pisati…
Ne znam.
Sve mi se čini nebitnim…
Život je dobar.
Život je sladak.
Život me malo jebe.
(mrzim šugave osjećaje. Mislim kad si zaljubljen u životu je sve super i krasno i sve dobije neki smisao, ali ne volim kad tako izgubim kontrolu. Mrzim kad mi netko nedostaje, i to tako jako. Mrzim to što kad me pogleda onim svojim očima zaboravljam na sve. Mrzim to što me tako lako može oraspoložiti. Ide mi na živce što mi je najsmješnija osoba koju poznajem. Ne volim što njegov zagrljaj tjera sve ostalo u zaborav. Ne želim dopustiti da mi postane tako važan. Nisam ga tražila. Nisam htjela nikakvu ljubav. Ne. Ne. I ne.
Ali, svaki otpor je uzaludan.
Mrzim to što mu ne mogu odoljeti.
Mrzim što je tako dobar.
JEBI SE, prijatelju!!)
Život je super.
Život je najslađa muka.
Shut me down.
Break a habit.
Let´s kill the Barbie.
Moj retardirani mozak nije sposoban smisliti nešto zanimljivo.
Ja sam samo… mentalni invalid!
Toliko…
P.S. Oko-Moje-Najdraže, naravno da te nisam zaboravila. Stvarno misliš da bi to bilo kako mogla?! Samo nikako da stignem do kompa.
kao što možeš i primijetiti.... pa ipak si ti moj najdraži bloger... ups. ex- bloger!
Post je objavljen 27.05.2006. u 22:27 sati.