sad sam pročitala poruku... toliko si me rastužila da to nije ormalno... vidim ja da si ti ok ali opet...
kao prvo zbog tvog nedolaska mi se da ni poruku ti poslat... nije da se ljutim ali me je rastužio i razočarao... uvijek tako ispadne- zar ne shvaćaš?? čuj doći ćeš na ljeto?? na ljeto ću ja doći tebi!! šta ti misliš da sam se ja vamo preselila i da se mislim vraćat na ljeto?? mislim uopće te ne kužim?? kako ti misliš to s ljetom?? (????????) nema ti u mene ljeta!! draga moja ja sam ti ko srednja škola!! nema u mene popravnih u 9. i mislim da sam ti to već rekla! tako da mi ostaješ jako nejasna!
a drugo: to za tvog malog- toliko sam neraspoložena davat komentare ali moram! prije toga da kažem- jel ti shvaćaš koliko si ti lakomislena- ne znam kako da se pravilno izrazim a da me ne shvtiš krivo... sva si se prepustila drugima! njihova razmišljanja kroje tvoja! kad netko ispadne gad kažeš- on je gad! a ako je u drugom trenutku dobar - onda je dobar!! je, dobro je opraštati ali ako nemaš granice di ćeš stić?? NIGDJE!! a tu i jesi- pogotovo u toj vezi! ja bi sad trebala biti sretna ali kako da budem!? ti kažeš da je sad stvarno konačno ali ja to nemogu znat!! mislim bila si to rekla i prije jednom- niste se ni viđali toliko- udaljili ste se i sve i onda to uradiš?? pobjegneš?? ej to me toliko razočaralo!! jel shvaćaš šta radiš?? ne slažem se sa tvojom mamom to znaš ali ipak- da bježiš? radi njega? koji ti je toliko puta zasro sve! bejžiš da dokažeš da imaš petlje? kome se dokazuješ? sebi ili njemu? zar bi ti mogla podnijet da si s njim i da je cijeli svijet protiv vas? ne ja nego SVI!! svo koji su vidili kakva je zaista situacija! nisi malo dijete, shvati da je ljubav naivna i da se moraš kontrolirat! takva ljubav je više ovisnost, navika i strah od promjene nego ljubav!! jel ti shvaćaš kako se vrtiš u krug?? kristina jel vidiš kako se gubiš u poznatom okružju? ej...
meni je na primjer jako stalo do marka (s faxa) ali šta da radim sad? najrađe bi mu se rasplakala i rekla to, najrađe bi mu rekla da zaboravi na nju i da bude sa mnom, i bio mi je dao priliku da mu kažem šta da radi, ali neću! i nemogu! kako ću?? nije to ponos nego jednostavno moram tako!!
ne želim se ovog sad šta ću reć sjećat ali moram - ti znaš kako sam ja bila zaglibila! ti si se isto bila ljutila na mene tada... sjećaš se nove godine, kad je u tebe bio moj mobitel i sve... e pa nisam se mogla izvuć iz toga nikako... kako je to glupo i neshvatljivo ali ti ne znaš kako je to bilo teško! i svi i sve je bilo protiv "nas" na kraju! i ti si bila i dobro je da jesi, a ja sam se osjećala samom i on je bio tu, pa mi ej govorio da možemo mi to... a pta možemo?? NIŠTA!!!!!!! koje to? toga nema!!! nismo znali di idemo, čemu vodi ali važno je bilo gurat to negdje i nekako!! ma daj...
ali imam sad puno više godina i znanja i ne želim da na meni učiš ali molim te ne budi glupa!! nemogu podnijet da to radiš!!
budi realna- šta će ti to? i onda se poslije osjećaš usamljenom... budi jaka i ne daj si da padaš... I NAPRAVI SI LISTU PRIORITETA U ŽIVOTU!! ne listu tuđih- braninih ili krešinih ili neznam ni ja čijih, nego svojih!!
i shvati- nitko nije samo zlo, nitko nije sama negativnost! u svima ima svega- samo u nekom više lošega i to je to!
dakle ako te je marin (ko njega jebe, nek mu se vidi ime!!) jednom povrijedio u bilo kojem smislu, imaj u glavi- uradit će to opet! to ne znači da se nesmiješ družit s njim nego imaj to na umu uvijek! kad kažem - nemoj zaboravljat ne mislim - nemoj oprašatat (naprotiv- oprosti!) ali imaj na umu!! zapisuj ako treba! budi pažljiva i promišljena! ne daj da to uradi opet!!!! to vrijedi i za krešu i za sve ostale!! i ti i ja znamo ko su!! za mamu je najteže to reći... ali znaj, šta god uradila, usprkos svim njenim manama i svemu - nije to samo iz principa ili tvrdoglavosti ili svoje koristi! nego i zato što ona misli da te tako može zaštitit od onog šta ona ne smatra dobrim! ja sam shvatila da se sa mojom ne može raspravljati i da nema smisla... ali dobro... meni je sad lakše po pitanju toga... ne moram dolazi u tu situaciju tako često...
neću više pričat... previše sam ionako rekla... nadam se da se nećeš naljutit na mene i slobodno mi ovdje ostavi komentar- čak i ako je dug! ja sad idem... malo tužna ali eto... šta ćeš, jebiga...
nemam volje ni o čemu sad više pisat jer sam u nekom depresivnom raspoloženju kao što vidiš, možda poslije budem, kad se oporavim... i ne moram ti reć da te volim ili da mi fališ ili da mi je stalo do tebe mala, iščitaj to iz texta iznad...
...
Post je objavljen 27.05.2006. u 15:37 sati.