Vratio sam se još jučer. Iz Podravine.
Jako razočaran. A evo i zašto…
Moje malo selo umire. Nema više nikog ispod 50 godina.
Sve mlado je otišlo u gradove. Najviše u Viroviticu, i Đurđevac,
a dobar dio i u Zagreb.
U selu je zatvorena i ona jedina mala trgovina,
koju su od milja zvali Štacun.
Vlasnica nije imala interesa, jer je zadnjih godinu dana radila
s gubitkom, odnosno bez zarade.
Veliki lanci su pojeli do kraja male dućane.
A stari koji su ostali u selu sad muku muče s nabavom
osnovnih potrepština. Po ulje, šećer, sol, itd…moraju ići u drugo selo koje i nije tako daleko, svega 10 km, ali i to je za njih problem. I onda kad netko ide u dućan, obilazi sve u selu i pita
kaj treba kome, da kupi i za njih. I to koliko se može kupiti za mirovinu, onu našu seljačku koja iznosi od 400 do 600kn.
Strašno. A gdje je sad država? Tko vodi brigu o onima
koji ne mogu voditi brigu sami o sebi?
Ljudi koji su osim struje u svom životu dobili još jedino asfalt,
navikli na vječito…daj, daj, i samo daj…,se s pravom pitaju nije li
došlo vrijeme da sad država malo i vrati od uloženog.
Kolike godine uziman im je porez, vodne naknade,
porez na ovo, porez na ono, a još ih 75 % ima wc izvan kuće.
Tamo iza…
Mislim da ću još samo jednom otići u moje selo. A to će biti kad umre zadnja teta, i to ako mi javi netko…
No zašto sam još razočaran? Zbog Bare (jezero) u selu. Od drugog rata do ovog rata, nitko, ama baš nitko nije nikada
uložio jedan dinar, jednu kunu u jezero, a sad je to prisvojila Virovitica.
S kojim pravom? Onaj jadnik koji je rođen tu, Bogu iza nogu,
koji se ne jednom prehranio tako što je otišao na jezero uloviti ribu,
jer drugo nije imao, sad ne smije pecati, tu na svojoj bari.
Mora platiti, jer tako kažu oni iz Virovitice.
Isti oni koji nisu nikada doveli vodu u selo, koji nikada nisu
doveli kanalizaciju u selo, a morali su.
Zato su ih Seljani desetljećima plaćali.
I zaista, nisam pecao ni sat vremena, došao je ribočuvar .
Dobar dan, dobar dan…imate li dozvolu?
Ne nemam, uzet ću dnevnu kartu.
Ne može, kaže organ.
Zašto???
Kartu možete kupiti samo u ribolovnom društvu, ili u birtiji toj i toj…
E neću kažem mu ja. Spremit ću stvari, i otići, odnosno napustiti vodu.
I neću se nikada više vratiti.
Ribočuvar samo slegne ramenima, i kaže da se to njega ne tiče.
Spremim stvari, pozdravim se s njim, i odem na Dravu.
Tamo sam se raširio koliko sam mogao. Pobacao pribor u vodu,
zavalio se u stolac, u mislima prebirao po uspomenama, kad li što?
Pogađate…opet dolazi isti onaj ribočuvar.
I ni pet, ni šest, osu on po meni paljbu…
Te kako me nije stid? On meni oprašta i ne piše mi kaznu,
a mogao je…te koliko ja imam godina, i tako dalje…i tako dalje…
Zaustavio sam ga pokretom ruke i namrštenim pogledom…
Dobar dan…izvolite tko ste vi što trebate…
Sad on diže obrvu, gleda me , i kaže ja sam ribočuvar, i pokažite mi dozvolu..
Ne, prvo vi meni pokažite vaše isprave. Odakle da ja znam da ste vi ribočuvar.
Iako me očima streljao, izvadio je iskaznicu i pokazao mi je.
Zatim je jedva procijedio između zubi…imate li kartu?
Imam, kažem ja i izvadim iz novčanika dozvolu za ribolov
na svim rijekama i tekućicama na području Republike Hrvatske.
Razrogačio je oči, i nije mogao vjerovati. Mislio je došao
je papak iz Zagreba , i sad će me oženit za neku lovu…
Da ne pričam dalje, kakve smo sve riječi izmijenili,
samo ću reći da smo našli kompromis.
Ja njega neću prijaviti Udruzi, a on neće zajebavat
moje seljane. Tamo na Bari.
Eto sad sam se malo ispuhao, lakše mi je.
Slijedeći post će biti puno vedriji. Obečajem.
Do tada…B I S T R O…
Post je objavljen 27.05.2006. u 10:59 sati.