Dizemo se ujutro oko sest sati. Redovne radnje slijede i odlazak na dorucak. Dobili smo jucer bon za dorucak u hotelu Nikko Narita. Dolazim na tzv. svedsi stol. Klope ko u prici. Mi je nekad mama pripovedala da ni dobro z ocima jesti. Sam kak mali znal ostaviti kad sam prevec ostavil. Se setim mamice, al su oci ipak prevec dele toga na tacu, da bi zel jos i nekaj novoga kaj sam vide. Ni lepo vratiti natrag, a ni ostaviti, ak se sve nudi. Tak sam pojel nekaj kaj mi bas ni bilo bog zna kaj, a nis uzel ono kaj bi bas stel. Tak je to pri svedskonm stolu, ak su oci vece nek zeludec. No da vam ne pricam puno negativnosti o sebi. Bute to i sami otkrivali po malo.
Odlazim v sobu. Na brzinu spremim sve kaj treba, a skoro nis ni trebal kaj. Nisam se ni raspremal proslu noc, kaj sam znal da ujutro odmah idemo dalje.
Odlazim pred hotel. Tamo se svi sa prvenstva okupljamo i sa tri busa odlazimo na drugi veliki Tokijski erodrom. Kak mali sam govoril erodrom i to mi se tak dopada, da tak i pisem tu. Bute me razmeli, kaj ne.
Provozali smo se brzom cesto kroz delove Tokya. Bilo je to brze voznje nesto malo manje od sata. Tamo na Haneda erodromu slijedi opet cekiranje prtljage, pa pregled svega kaj sa sobom nosim. Sam moral i hozentregere skinuti, da ona vrata za kontrolu ne zapisciju. Nisu, a ni hlace mi pale nisu takaj.
Opet smo se furali s velkim avionom. Znam reci da je v njemu mesta za nogomet igrati, da stolcih ni. Smo se digli v zrak i uleteli u oblake. Danas je v Japanu oblacno. Se grdosija pak tresla. Priblizavanjem Nagasakiju su ritanja postala malo jaca. Bil je kaj cujza. To v Zagorju veliju za konja. Zemlju smo vidli tek kad smo bili cist blizu. Sam bil kraj prozora i vidim more skor da ga z rukom vlovim. Velim Simketu,@kaj je sedel do mene, da bu nas ovaj u vodu odpelal. Se nis jos ni prestrasit stigel, a grdosija vudri kotacima u beton. Smo lendali. Znaju ovi kaj voziju eroplane kak se to dela.
Izlazimo z eroplana kroz one kanali kaj su kad se z njih izlazi. Cekamo prtljagu. Izlazimo pred erodromsku zgradu. Ni to bas velki erodrom. Me cak podseca i na moj doma. Skupljamo se i odlazimo do busova. Opet ih je tri, al su neki drugi, tu iz Nagasakija. I opet sam u busu broj 2. Sve je tu organizirano i ne moze se u bus koji hoces, nek gde ti odrede.
Krecemo za Sasebo. Dobili smo rucak u busu. Jeli smo u voznji. Ni veremena za nekaj drugo. Bila je to japanska klopa. Meni nije nepoznata. Cak sam nekavog pohanog racica smazal,kaj je bil nutra. Sad je vec sve gotovo. Sam se zmislil da je nedugo prije bil ziv. Sorry, but .... Da je ziv bi ga odnesel do vode ak bi mogel. Na kraju ide zeleni caj. To se tu najvise pije.
Smo se i tu dost vozili. Ovo je juzni japanski otok Kyushju. Obala je zanimljiva i vrlo vijugava, ali otoka ni otocica nema. Skoro ko nasa, ali ipak...
Dolazimo na odrediste. Nekaj sam ranije nacuo, a sada i vidim. Nizozemska. Celi grad replika.Ovo je ko Disnejland. Kuce sve u Nizozemskom slitu. Vjerna su kopija, pa ponesto i bolje od originala. Japanskog nista tu nema osim ljudi sto rade.
OKupljamo se u predvorju hotela, pa odlazimo do konferencijske dvorane. I tu je sve odredjeno. Nalazim mjesto na kojem je moje ime s oznakom nacionalnih boja. Tu su i suveniri. Torba za rame od JALa, vrecica, Privjesci za kljuceve koji su posebno super jer su u stilu goa.... I,a ponesto i kucanog i kopiranog materijala.
Krece ceremonija. Prvo je upoznavanje s redom ovdje, pa puno vaznih nam informacija za snalazenje. Slijedi izbor parova prvaga kola. Meni je pripao Cristian Pop iz Rumunjske 7. dan. Zapraf nemam kaj z njim traziti. On jedan od najjacih Europskih igraca. Partija je tek preksutra, a igrati cu za dusu. Ko zna...
Nakon toga slijedi pauza za odlaza u kucice gdje cemo biti. Uzimamo prtljagu i smjestamo se. Potom dolazimo nazad u konferencijsku dvoranu gdje je redovna godisnji miting IGF-a.
Istice mi vreme za internet, a nemam vis epo 100 jena i moram zavrsiti da me ne prekine
Pozdrav i voli vas vas Mladen
Post je objavljen 26.05.2006. u 13:53 sati.