Budim se ujutro i jedva otvaram oči. Umorna sam. Umorna sam od svega što se oko mene dešava. Umorna sam od licemjerja koje pronalazim na svakom koraku koji napravim. Umorna sam od ogovaranja koje čujem na svakom uglu. Umorna sam od toga što svi očekuju od mene da im pomognem, a istovremeno gaze po meni. Umorna sam od toga što sam preslaba i što si to dopuštam. Zašto ne mogu skupit hrabrosti i to im reć u lice? Ali ne mogu. Iako... svaki dan skupljam malo po malo snage da im kažem. I reći ću im. Samo čekam pravo vrijeme - kada neće ni sami znati zašto ni kako. I ako misle da mogu gazit po meni bez posljedica - varaju se.
Mrzim ljubomoru. Baš ju mrzim. Ne govorim o onoj "zdravoj" ljubomori koju osjećate kada ste s dečkom/curom, ili onoj koja vas potiče da radite više. Ne, govorim o onoj ljubomori koju ja osjećam na sebi. Ako nešto dobro napravim, dobijem dobru ocjenu pola razreda me ogovara. Pola razreda? Ne, pola škole. I nije me briga. Ogovarajte me, ali me baš zanima da li ću vam drugi put pomoć........ A znam da hoću, jer su me tako učili.
I tjerate me na plač. I znate što? Idete mi na živce. Jako mi idete na živce. Vaš prokleti materijalizam. Pa halo, ne vrti se sve oko novca. Mislite da novcem možete kupiti prijatelje? Ha-ha-ha. Probudite se. Njime možete kupit samo prividne prijatelje. A znate koliko takvi vrijede? Ajmo reć ovako - ništa. Jer kao što su došli, tako i nestanu. Kao i ti vaši novci. Ali neka, budite vi i dalje materijalni.
I znate što još? Znam da me ogovarate. Znam da me mrzite. Znam da ste ljubomorni. I idete mi na živce. Ali znate što? Ja sam sretna. Ja sam tako prokleto sretna bez obzira na vas. I pogazit ću sve što mi je na putu. Pogazit ću svih koji mi smetaju. Koji me ogovaraju. Koji traže pomoć a pljuju po meni. Pogazit ću vas...pa makar samo u svojim snovima...
Mislite da ste jaki? E, pa jedan news flash... ja sam jača od vas.
Post je objavljen 25.05.2006. u 16:45 sati.