Marketing
norijada ...
kao što većina vas zna, jučer je bila norijada... sve bi bilo OKE da nije padala JEBENA KIŠA 
dok smo još u školi bili, sve je bilo dobro... pjevalo se (nažalost i narodnjaci), plesalo se (čak i raska 
), pilo (bruno, šeli, ivana, ccccc ;), jelo se, pušilo (ja stalno govorim da je štetno za koljena, al me nitko ne sluša 
)...
maturanti III.ekonomske, za razliku od ostalih škola, nisu u 10h krenuli s trga prema jarunu, nego su do 14h ostali u školi (a tad su nas izbacili...
).. makar bi bilo 10 puta bolje da su nas jednostavno pustili da ostanemo tamo cijeli dan jer smo jedino tamo bili svi na okupu ...
kada smo oko 14h izašli iz škole, krenuli smo prema jarunu. Neki su predložili da idemo PJEŠICE DO JARUNA 
!?!?!?! Na sreću – nismo :) nego smo zauzeli jednu 17-icu i krenuli prema jarunu... u tramvaju se pjevalo sve (od sevine štikle do hrvatske himne... da, dobro ste vidjeli HIMNE 
) sišli smo jedno 6 stanica prijevremeno, pa smo pješice krenuli prema jarunu (kiša mi je živce čupala .... ), na putu smo sreli neke ugostitelje i ekonomiste iz velike gorice...
hodajući prema jarunu, razredi su se izdvojili svaki za sebe, a naš se razred, umjesto da ostanemo svi zajedno, izdvojio u grupice (NARAVNO... drugo nisam ni očekivala)...
došavši u famozni the šator nas je nekoliko (koji smo ostali zajedno) skužili da nemamo tam kaj radit... prošetali smo do šanka, sreli neke iz razreda (anblivbl...), poslušali smo par pjesama crvene jabuke, i odlučili otić doma, jer fakat nije bilo zabavno bez ostatka ekipe 
(koja je BTW otišla čim je došla na jarun)... i tako je nas 5-ero krenulo doma....
kiša je padala kao da nije padala prošlih deset godina , bila sam mokra do kostiju, tramvaj smo čekali pol sata (činilo se ko 4h na onoj kiši .....), htjela sam otić u olimp (sadašnji santos...) i nać se s tanjom i anom koje nisu išle na jarun, no kad sam došla, skužila sam da je tamo ana s ekipom koju ne poznam najbolje, pa sam se onak mokra samo pokupila (nije mi baš bilo ugodno onak mokroj 
... imala sam osjećaj da je na meni tolko vode da bi mogla afriku napojit 
...)...
uglavnom, došla sam na autobusnu stanicu i skužila da mi bus ide tek za pol sata, a meni su već sige visile s face, pa sam odlučila nazvat tatu da dođe po mene... i (blažen bio
) došao je... kad smo došli doma otišla sam se istuširat, presvuć i MRTVA UMORNA sam legla u krevet razmišljajući kako bi sve bilo bolje da je ekipa ostala zajedno (a to bi čak i bilo izvedivo - da nije padala kiša...)
i, eto... tako je završila famozna norijada.... mokro, hladno i bez frendova na okupu.....
Post je objavljen 25.05.2006. u 16:35 sati.