Pregled posta

Eating the life with the big spoon

(or at least trying to do so)


Ovog proleća se sa vremena na vreme osetim kao kada sam bio studenat, onako poootpuno opušteno - vreme ne postoji, sutra ne postoji, svaki trenutak po želji može biti beskonačno dug, sve je lako i moguće. Navijam da bude što više takvih trenutaka.

Petak, subota, nedelja - do Pešterske visoravni i nazad. Repasaž ture od pre osam godina. Divan vikend, u sjajnom društvu.

Novi Pazar, centar, lokal "Kod Jonuza". Najbolji ćevapi na svetu. Nema piva, ima kiselog mleka.

CD sa muzikom, Nouvelle Vague, nisam slušao ranije... Ijao!!! Zamalo da sletim s puta! Obožavam kada Francuskinje pevaju, bilo šta, pa još onakvim glasovima! Ako izgledaju onako kao što zvuče, onda je možda bolje što nisam bio na koncertu, moje srce ne bi izdržalo!

Sjenica, veče, stigli taman na korzo. Korziranje gore-dole, traženje odgovarajućeg lokala gde ćemo omlatiti pivo.

Oluja nad horizontom. Odbljesci sevanja. Kasnije, zvezdano nebo.

Šume. Sve nijanse zelene, štono reče RS. Svuda četinari prošarani brezama. Breze! Bele se, trepere, prozračne, tanke. Divno, erotično drvo.

Uh, klopa! Mimoza salata na hiljadu metara nadmorske visine! Pa piroške na travi po povratku sa lomatanja, dok se sunce primiče horizontu. Onda roštilj! Prekratka hvataljka kojom okrećem ćevape, moram da se polivam vodom po ruci.

Otkriće vikenda, vino u plastičnoj ambalaži od 5 litara, valjda se zove Ždrebac. Po sličnoj ceni kao flajka pravog vina, verovatno je videlo više šećera nego grožđa, ali što je najbitnije radi radnju, itekako. Pravi pogodak ako se konzumira u odgovarajućim uslovima.

Povratak, poslastičarnica u Sjenici. Prava poslastičarnica. KBK: kolač, boza, kafa. Konzumirano u jedan popodne, u poluhladu, na reskom planinskom vazduhu. Čuje se poziv na molitvu.

Put od Sjenice do Ivanjice. Ljuljuškanje u zelenilu. I dalje breze, dok nismo počeli da se spuštamo.