Dolazim u dvije veličine. Višoj i nižoj. Lydia kaže da mi je viša u biti normalna iako se ne bi reklo inače. Nekako mi se sviđa ta ideja u zadnje vrijeme. Često mi padne na pamet. Kad sam viši sve je drukčije. Osim očitog - razlike u pogledu i perspektivi, makar i za nekoliko centimetara - ima tu još toga. Neću sad fantazirati kako su boje jasnije, zrak čišći i život brže teče mojim venama. Jer ne, to je isto. Možda samo mislim jasnije. Možda i malo brže? Kaže se da moć zavodi, položaj opija. Je li sa visinom ista stvar? Narasteš par centimetara i to je to, zavede te novopronađen pogled na svijet? Zgodno. Imam jedan komplet prijatelja, redom oko dva metra. Što oni vide od svijeta, pitam se.
Kad sam nizak volim miris pokošene trave, zraka pred oluju, ljetne kiše na asfaltu. Kad sam visok naježim se na pomisao.
Kad sam visok pamtim teksturu asfalta, spojeve ploča, smjer rasjeklina silnih popravaka ceste, visinu rubnika. Kad sam nizak baš me briga.
Kad sam nizak ptice me vide, uoče, polete dok sam još daleko. Kad sam visok plješćem da se maknu.
Kad sam visok onda je lijepo vrijeme, sunce i toplo. Kad sam nizak bude i snijega.
Kad sam nizak vučem se kao puž. Kad sam visok tamo sam za čas.
Kad sam visok biram kojim ću putem. Kad sam nizak mogu svuda.
Baš ne može biti savršeno :)
-- silly moi
Post je objavljen 23.05.2006. u 20:34 sati.