Došlo je vrijeme da napišem post, jer ga nisam dugo pisala. Pitate se zašto? Jednostavan odgovor. GLUPA ŠKOLA, a još k tome i bratova Prva pričest....
No, izdržala sam. S obzirom da samo ja pišem ovaj blog ( Biga je malo zapustila od kako je nepravila svoj blog) pišem u jednini iako se sve to odnosi za nas obadvije.
Kaj da vam kažem? Evo jedan interviju iz jednog može se reč starijeg teena.
Mnogi časopisi pišu da se često intimno družite sa zgodnim obožavateljicama, je li to istina?
Tom:Pa, moglo bi se to i tako reći, iako su neke stvari koje smo pročitali prenapuhane. Recimo, neki dan sam pročitao kako mi imamo ljubavnice u svakom gradu u kojem održimo koncert.
Bill:Nije svako druženje ljubavnički odnos, mi se u prvom redu volimo zabavljati i tulumariti, što ne znači da imamo avanture sa curama s kojima provedemo neko vrijeme.
Georg:Da, evo naprimjer, Bill i Gustav bi najradije svaku večer ostali u svojoj sobi igrati monopoli, ha,ha.
Tom:Bill neprestano priča okolo kako vjeruje u istinsku ljubav koja će mu doći sama od sebe, ali ja mislim kako pravu ljubav treba tražiti, inače zaboravi. Ne vjerujem da treba sjediti i mirno čekati.
A što treba poduzeti da se pronađe?
Tom:Metodu pokušaja i promašaja. Toliko cura je oko nas, trebamo ih upoznati što više, ne bi li u nekoj od njih upoznali onu posebnu.
Georg:Dok nastupamo, uvijek škicamo cure u publici, pa kad skužimo neke koje nam se sviđaju, uzmemo broj telefona. Kasnije ih nazovemo i kažemo im u kojem smo hotelu i broj sobe za tulumarenje i druženje. Cure dođu pa se onda malo bolje upoznamo...
Bill:A kada ponovo dođete u taj grad, javite im se i priča se nastavlja...bravo dečki! Samo da se zna, ja nisam takav!
Tom:Ah da, ti si ipak iskren i tražiš onu pravu, ostale u opče ne primječuješ, ha ha.
Dolaze li cure često nepozvane u vaš hotel?
Bill:Ne, samo kad ih Georg i Tom naruče!
Tom:Tako je, k meni mogu doći samo s pozivnicom, ha ha!
Georg:Joj, sad ispada da smo neke životinje, kao da samo hvatamo cure okolo ili ih namamimo u hotelsku sobu, užas. A nije tako, doista.
Tko se od vas najviše svađa s curama?
Gustav:Definitivno Tom!
Tom:Skrušeno priznajem da sam u tome broj 1. Ali što ću kad sam temperamentan i tvrdoglav.
Georg:Ne, nego djeluješ na cure tako da one odmah požele prigovarati i svađati se.
Što vama znači rokerski život?
Georg:Zadovoljstvo nastupanja na pozornici. Ti radiš ono što voliš, a publika zbog toga voli tebe, fenomenalno!
Gustav:Ponekad po dva tjedna na oprati zube i kosu...
Bill:Fuj, ne, to je odvratno!
Gustav:Ali to je rock'n'roll.
Tom:Ma ne živimo mi tako, mi smo dobri i uredni dečki, ha ha ha.
Bill:Sviramo na koncertima i partyjima, a ostatak života mi smo normalni mladi ljudi.
A kakav vam je osjećaj nastupati na pozornici kad tisuću cura vrišti i pada u trans?
Bill:Meni je to super. Fanovi se oduševljavaju kada nas ugledaju, veseli me to što ih mi usrečujemo. Uostalom, znam kakav je to osjećaj, i ja sam prije ove naše priče uživao na koncertima. Ali to je unjeli i neke manje lijepe promjene u mom životu. Neki prijatelji iz djetinjstva sada mi jedva kažu bok, zato što sam u poznatom bendu.
Tom:Kontakt s fanovima je jako važan, i kada nastupamo i inače. Mi nismo poput nekih poznatih ljudi koji ignoriraju publiku. Da nema njih i njihove podrške, na bi bilo ni naše karijere.
Georg:Da, to se ne smije zaboraviti. A i ne razumijemo zašto je nekim pjevačima tlaka druženje s fanovima. Meni su naši fanovi super, pogotovo cure, ha ha.
Imate li tremu kad publika potpuno poludi?
Gustav:To zna biti zastrašujuće, znaš da ih ne smiješ razočarati, moraš biti dovoljno dobar i ispuniti njihova očekivanja.
Bill:A to uvijek nije lako, i mi imamo boljih i ljošijih dana.
Tom:U mom slučaju, vrlo rijetko. Zapravo mi ekstaza u publicii daje energiju. Oni nabrijavaju nas, mi njima dajemo ono što žele, a ta razmjena energije je najvažnija.
Imate li kakve fore za zavođenje cura?
Georg:To malo drukčije funkcionira kad si poznat. Več u startu znaš da imaš kakav-takav prolaz kod cure, jer je i zbog tebe došla na koncert ili party.
Bill:Ja se obično opušteno družim s curom kako bih joj pokazao da sam normalan dečko, iako ona ima moj poster iznad kreveta. Onda se i ona opusti, pa stvari nekako idu same od sebe.
THE END!
Post je objavljen 23.05.2006. u 19:27 sati.