Marketing
Nije život kao što je bio,svak se svojim jadom zabavio......
Nema više de sjedi i odmori....danas te ćera da radiš dok ne crkneš...
I takova vrsta ljudi mi poprilično ide na živce.Ne znam samo zašto,kome,zbog čega i dokle....kad nas sve čeka ista sudbina.Sve nas čeka,svetoga mi Petra, po dva metra bez geometra.Po dva kvadrata bez kamata.
Al' nekim ljudima nikad nije dosta.Daš mu prst a on ti ruku otkine,pa mu ni to nije dosta već te nastavi glođat dok ti sve kosti ne počisti.
Niti piju niti se vesele, da su bogati to jedino žele.
Ja nisam taki.Ja radim kolko mi treba,ako imam đe,i ako mi ko dade da nešto radim.
Prije neki dan došo sam trašt posla u jednu firmu,dođem do sekretarce pitam jel tu direktor.Kaže,na sastanku je.Dođem sutra,opet na sastanku.Dođem prekosutra, jopet na sastanku.Tad me huja spopala pa se počmem derat na vu sekretarcu,zovi međeda vamo il' ja ulazim unutra.I okrene ona oni telefon, i kaže sačekajte malo.
Haj,reko,dobro sačekaću ja i sjednem u onu fotelju.Prođe neka tri sata,iz kancelarje izađoše četri međeda,tri odoše a jedan ostade, i taj što je osto kaže men' aj' unutra.Sjednemo mo mi, i počme on mene ispitivat.Šta znam, šta ne znam,i sve bi dobro, dok me ne upita odakle sam.
Reko iz Bosne,jel imaš šta protiv?Kaže on; ma nemam ništa protiv, samo, mogu te jedino zaposlit u šumi.
Aj reko, daj šta daš.
Al' nisam rad'jo dugo.Dob'jo sam otkaz za sedam dana, jer nikako nisam mogo narezat dovoljno drva.Svi su pravili po pedeset metara drva na dan, a ja jedva deset.Šta,ću,jebga,niko mi nije reko da motorku treba upalit.
Jednom sam se zaposlio ko šofer.Voz'jo sam autobus, al' mi je direktor reko' da moram i naplaćivat'
karte.Al' radjo sam samo tri dana.Treći dan sam razbio i autobus i putnike.
Pito me direktor poslije šta je bilo,kako se to desilo,kako sam sletio s ceste.
Reko' šta ti ga ja znam, bio sam u zadnjem dijelu autobusa naplaćivo karte,ni ja se ničega ne sjećam.
Probo sam radit i ko mesar al' sam brzo dob'jo otkaz zbog češljanja.Ko me god pito "Imate teleću glavu",ja bi odma' ošo na češljanje.Ja sam se više češljo nego radjo,pa gazdi dopizdilo i naćera me.
Štaš,valjda će jednog dana bit' posla i za mene u ovoj državi.
Jest da mi nije ništa dala,al' svejedno je ne mzim.Jednom je jedan pametan čoek reko' ,moreš bit i bez ćaće i bez matere,al' bez države ne moreš.
Da ti nije države đeb' svoga kera svezo.....niđe....
Tako sam se i ja ćeo naprav't pametnim kad me jedan upito, pa sam mu reko da je država regija, nastanjena ljudima, stokom i ostalima,a opkoljena je drugim državama, od kojih uvjek moreš očekivat da te napadnu,pa završjo u zatvoru.Kad sam došo u zatvor odma' sam traž'jo piđamu.
Pito me ovaj čuvar šta će mi,reko,men' u presudi piše da moram odležat 5 mjeseci,neću valjda u lačama spavat.
Niđe mi bolje nije bilo.Imaš đe spavat,imaš šta jest a ne moraš to platit.Al' nije ni taj rahatluk potrajo dugo.....'oćeralo me i otale.
Evo me sad na slobodi,bez para i bez posla.Men je svaki mjesec prosinac.Kraj kontejnera provodim dane,tražim imal' hrane.
Nije lako bit bosanac u bosni, a kamoli u drugoj državi.
Al' evo prihvatili su me na jednom otoku, đe sam se snašo dobro, al' jebga još uvjek mi fali poslije ručka, mala Nektar Banjalučka.
Zvao me i jaran neki dan pa pita kako mi je,reko, šuti bolan ne znaš ti moju muku,svaki dan pijem tablete za glavu, niđe brata bosanca da odemo na kavu.
Valjda će bit bolje.
Bogam' sam se raspričo,a moram ić'.Tolko zasad od mene, pa posalamte sve kod kuće dok se ne vrnem jopet.
Post je objavljen 23.05.2006. u 15:51 sati.