Neki dan sam se vozil u autu, pičila mi je Cibona, i čul sam pjesmu koju nisam čul sto godina...
..ti nikada nećeš, nećeš moći, pretvoriti mene u jednog o njih, kao mačka ti kružiš oko mene..
Vrijeme leti.. Još sam išel u školu hehe. A i sjećam se da su FIT pjevali u kockici prije izbora '90.. Čul sam ih doma prek Save kak pjevaju telefon. I to mi je super stvar mada je obrada. ..pustit ću da zvoni telefon..
Sad si malo razmišljam i skužil sam da dugo nisam pisal o cestama. A rekla mi je tada Cranberrie da sam opsjednut. Pa evo malo o zege cestama:
Postavljeni su stupići koji onemogućavaju parkiranje automobila a i ostalih većih vozila od Koturaške do htz-a tak da je sad tam malo lakše za proć pješacima a i biciklistima. Ali to nije sve, popravljeni su stupići kod Koturaške prema Vukovarskoj, gdje su se parkirali djelatnici mup-a i hoto nebodera. Tam je fakat bilo koma proč, pogotovo nakon kiše jer su nastajale blatne lokvetine.. Još kad bi hteli asfaltirat te grbe, rupe i neravnine bilo bi bajno. Najbitnije je da sad tam više nema auti. Sad je dost široko, pa kad ljudi hodaju i čitaju besplatne dnevne novine ne gledajuči kam idu – imaš lutfa pa ih lako možeš zaobić. Ne znam dal mi više idu na živce pješaci koji čitaju novine ili oni koji tipkaju kratke tekstualne poruke na mobilnim telefonskim uređajima. No dobro, ipak oni kaj čitaju, al samo zato kaj rašire novine pa ima još manje mjesta.
A danas, danas sam u novinama čital da se može vrlo jednostavno otvorit virtualni dnevnik, te da u hrvatskoj ima nekoliko mjesta gdje se to može napraviti. I malo reklame za neke poznate blogove bla, bla. Kasne 2 godine hehe. Ja sam počeo pisat prije okvrino cirka oko godinu i 11 mjeseci, i to nakon čitanja nekih blogova. Mislim da sam prvo čital Bigmamu, Leba i AdvokataJoa. Pa malo Pticu (bili su joj dobri putopisi do Crnog mora kasnije), Neneka, Barbu.. Onda se krug širio, tak da sad imam možda i previše blogova koje pratim. U principu 90% vremena provedenog doma na netu blogam. A živcira me kaj više nemrem otvorit blogove pa se diskonektirat pa ih kasnije čitat..
Sad sam (već danima) u fazi kupovine PS2. Malo haklamo nogač, totalno amaterski. Na PS1 sam na FIFA2004 osvajal prvenstva i LP u Pro modu (World class je world class – tu sam tak tak) a na 2006 (to više ne igramo) il ProEvoSoccerIV mi je teško doć pred gol a kamoli zabit. No, kolko sam čekal, trebal bi čekat još malo dok ne izađe PS3 pa ovaj pojeftini. A PS3 bum kupil kad izađe PS4 jer ne pada mi na pamet platit konzolu 4000 kuna. Kad si skontam, bolje je ovak. Jer da ga imam i doma (PS2), imal bi žuljeve po cijelim dlanovima i prstima. Ko prije par godina kad sam dobil žuljeve na zglobovima kažiprsta i srednjaka. Mislil sam da me neka bolest zglobova napala. Jer za jagodice palaca mi je bilo jasno da je to od tipkanja, al prsti su mi se počeli pigat i bubrit..
Strašno je kaj ti muški delaju bedake od sebe, a da im to djeca rade bi im branili
P.S. Svaki, baš svaki put kad kuham rižu, mi bar malo skipi po rajngli i šparetu.
Post je objavljen 22.05.2006. u 19:54 sati.