Protekli vikend opet sam proveo „radno“, a to znači da sam imao zadovoljstvo biti svatovima, ovog puta kod jednog rođaka, koji je svoje „sudbonosno DA“ rekao u crkvi Svetog Petra i Pavla pored Franjevačkog samostana u Cerniku. Mladenka je iz Banićevca, a fešta do jutra bila je u Starom Petrovom Selu, da bi se potom jučer opet sastali na ručku, pa smo se svi konačno razišli predvečer. Čovjek i kad bi htio ići na dijetu, pored pravih šokačkih svatova pada u teška iskušenja. Da ne bi pio grozne gazirane sokove ili vino i rakiju koji te mogu „udariti u glavu prije reda“, piješ običnu vodu, bezalkoholno i pokoje „normalno“pivo. Ipak gledano po vagi ne bi ste vjerovali, ali uvijek iz svatova dođem lakši jer od fizičkog napora i znojenja poslije toga treba mi barem jedan da „da dođem k sebi“. Kad mi sviramo, pauza bude samo kad se nešto malo jede na brzinu, no to je tako, niti konj se ne pita zašto ima ormu i ulare, nego samo vuče do kad treba. Moj pašo (Bosanac) razveselio me novom „provalom“. Kad smo se rastajali rekao je : „Ajd', vidimo se! Ako se ne budemo vidjeli upalit ćemo svjetlo!“. Bio je neumoran i oko sebe „pokidao je od umora“ ostalu rodbinu, koji su oko njega popadali, a on je plesao, smijao se i zabavljao sve. Mladoženja je bio sav isprepadan, pa smo ga tješili i rekli da malo pretjeruje. I drugi su se, prije njega, znali katkad ženiti, pa nisu od toga pravili drame i paničarili. Sve je prošlo OK, kolači su bili fenomenalni, pokupio sam većinu štangica s orasima, a moj sin rafaelo-loptice. Ja sam pjevao u bandu, a moja supruga je dobila upalu grla, pa smo u šali rekli da „tu nešto ne štima“. Krivac za prehlade bile su hladnjače u kojima se držalo piće i jelo. Ljudi se zagriju, pa onda navale na hladno piće, što baš i nije uputno. Ajd' i to s Damirom i Marinom smo riješili, pa sad idemo dalje u nove pobjede. Sve nam se čini da bi krstitke mogle biti uskoro.
Post je objavljen 22.05.2006. u 10:35 sati.