Marketing
"Lutka" - ili drugačije - ljudi, kako sam tad bio zaljubljen!
Ovu pesmu sam napisao u časovima ekstremne dosade na času hemije 06.10.2001. godine devojci u koju sam bio smrtno, ali smrtno zaljubljen
. Kristalno pamtim dan kad sam je prvi put video, prošlo je od tad dosta, ali memorija ti je čudo jedno, neki trenuci se prosto urežu. Mislim da se i dan danas nisam oporavio od nje... 
Ona je ovu pesmu prepisala velikim, krupnim slovima na zid iznad svog kreveta... posle je morala ponovo da kreči kad smo se rastali. Eh, mislim da sam je prerano sreo. Ili sam je možda sreo tačno na vreme - čini mi se da sam od tad mnogo pametniji.
"Spavaš li, moje srce pita?
I kojim poljima oko tvoje
noćas skita?
Idu kiše...
Znaš, volim kad to kažeš
najtiše...
Kad se šapat razlije,
u hiljadu boja razbije...
I miris tu je...
Ja tebe prosto osetim,
zadrhtim i sebe uhvatim
da maštam...
i praštam...
Sve, sve ti praštam!
Voli! Onako kako samo ti
umeš...
Voli! Pokušaj da razumeš...
Volim! Pa valjda ti je jasno,
Volim te! Strasno!"
To je bila moja prva pesma u životu. Tek, cela ta epizoda se završila prilično neslavno po nas. Ja sam pesmu dva puta cepao i ponovo je zapisivao na papir posle nekog vremena, nekako mi je bilo žao da propadne, a sa druge strane, ona je ponovo krečila sobu... Sad sa setom gledam na to vreme - mislio sam da je to bio kraj, a u stvari je bio jedan veliki, fenomenalni početak burnog doba, koje izgleda nema nameru da se završi...
Post je objavljen 22.05.2006. u 01:48 sati.