Evo, puce me neka nostalgija...
Mislim, rec cete da je zbog blesave stvari, ali sta je, tu je... Poanta je vise - manje u izlazenju... Kad smo tek pocinjali, bili smo ocarani necim novim, puni adrenalina... Zajebavali se i pjevali po parku... Kamo je sve to nestalo? Popijemo nesto, popricamo i odemo u Tocku... kurac... nije to vise sta je nekad bilo. I iskreno zalim sta nam vise nije onako, sta se ne smijemo Veckyjevim ispadima, odjebavanjima... jedini smijeh je kad se neko (ja) okrene oko krive ravnine kad ga netko zovne. Ali nije to to ljudi moji... NIJE. Izlazenje nam je najnormalnija navika postala. To nevalja. Izlazenje je bilo nesto bolje od ostaloga, samo smo cekali cijeli prokleti tjedan da prodje da bi izasli van. Dogovarali se 5 dana unaprijed :). Zasto jos uvijek nije tako? Postali smo ozbiljni? Jesmo kurac moj. Nismo mi ozbiljni... nema niti jednog tko bi rekao "ne" nekoj dobroj zajebanciji. Jedino sta je meni ostalo je ljeto, ali nije to to. Nismo svi na okupu... zajebancija je super, ali je ekipa manjkava jako... E sad... ako ovo procita itko od mojih frendova na koje se ovo i vise manje odnosilo, nek razmisli malo o tome..i ODGOVORI NA JEBENO PITANJE :)
Inace, predlazem da se zajebavamo cim vise, pogotovo na forum meetingu :)
"On je bio roker
nosio je jeans
On je bio hipi
i govorio je ocu da nije
Danas je romantik
sutra ko zna sto
al sex & drugs & rock'n'roll zauvijek ostat ce tu"