sve je počelo laganim opuštajućim izletom kroz prirodu, s kišnim meteorom po sredini izleta, koji se na kraju umalo ponovio.
Dakle s frendicama sam otišla na izlet koji ću još dugo pamtiti....
Prolazile smo kraj mline iz kojeg su nas gledala dva zgodna tipa.
Željele smo se zaustaviti, no ekipa je krenula dalje. Na po puta nas je uvatila kiša koja je lila ko iz kabla. I evo ostvarile se naše želje, upali smo u mlin kod zgodnih na tulum, no najbolji dio tek slijedi. Kad smo ušli skoro mije srce stalo. Potpuni pokolj. Narodnjaci buče iz onih ogromnih zvučnika, a meni glava puca. Nekada je bolje žrtvovati zgodne poglede i zaboraviti ih jer bi se moglo dogoditi i ono što je meni. Razaranje mojih ušiju narodnjacima..............
Post je objavljen 21.05.2006. u 21:00 sati.