Marketing
Tuga
Evo danas neću pisati o vilama, snovima, konjima, svinjama... neću pisati o ničem što je inaće karakteristično za moj blog. Samo ću napisati moje nedavno iskustvo, koje se dogodilo prije nekih pet minuta! Gledao sam razne blogove, čitao komentare i zanimljive stvari, kad u komentarima vidim kako svi žele neku Krejziku. Nije mi bilo baš jasno o čemu se radi, pa sam se malo potrudio doći do njenog bloga.
I tada se dogodilo da mi je monitor izmamio suze i stegao me u grlu kao da će me ugušiti.
Naime, ako sam dobro shvatio, ta Krejzika (tamo ju zovu Medea) je bila teško bolesna, i spremala se na neku operaciju, svi su joj davali podršku i hrabrili je, no uzalud, ona je ipak preminula u petak malo poslije 20h. 
Ja tu osobu ne znam, nikad nisam bio na njenom blogu, no to me toliko streslo da vam ne mogu opisati. Pročitao sam samo dva posta na njenom blogu, prvo predzadnji pa onda zadnji, koji je napisala njena sestrična Tihana, i to je bilo dovoljno.
Samo ono što me muči je činjenica da ću ja to sve zaboraviti za kojih pola sata, a sad me toliko pogodilo. Da li je to kod mene (nas) neka lažna empatija, da li je to samo da sebi dokažemo da smo osjećajni. Ne znam, naravno da ne znam odgovore na to pitanje, ali nije ni bitno.
Evo ga i link na njen blog, pa ako želite pogledati, samo izvolite
brakkkk.blog.hr
Pozdraw!
Post je objavljen 21.05.2006. u 10:54 sati.