Marketing
kazalište.
opet nulti sat. fak. spavah cijelo vrijeme 
. onda smo imali još 7 sati. doma, poslije škole, otišla sam na komp i nekaj drkala po netu i slušala bodome/mejdene. oko pol 6 našla sam se s frendicom i otišle smo k meni. u 6 smo se našle s drugim ljudima iz razreda i krenuli prema trgu. u zg-u nas je uhvatila kiša, a sam se jedna pametna osoba sjetila ponjet kišobran. onda se pod taj jedan mali kišobran naguralo petero ljudi. ja nisam bila jedna od njih. volim kišu. i baš je bilo neko tmurno vrijeme. ja uživah. predstava me iznenadila. bila je ok. duhovita. gledali smo inače skidajte se do kraja (kao što napisah u prethodnom postu (iritiraju me ti moji aoristi i imperfekti i ne znam ja kaj još, al ne mogu si pomoć i izgleda da ću nastavit s korištenjem sjebanih glagolskih oblika)). malo previše dramatičnih baladica al nekak mi je to dramatiziranje bilo smiješno. nakon kojih sat i pol bila je pauza. otišli smo tražit neki kiosk al je sve bilo zatvoreno pa smo se vračali prema kazalištu. jedan lik iz drugog razreda (s kojim dijelim sličan ukus u glazbi) me zaustavio da mi pusti jednu pjesmu od bodoma. onda smo još malo pričali i vratili se u kazalište jer je pauza trebala završit. kad sam se vratila na svoje mjesto, frendice su me počele ispitivat kaj je bilo 
, a ja, ono, kaj bi bilo, ak sam bila sama s dečkom ne mora značit da se nešto dogodilo, rajt ? poslije predstave smo svi zajedno išli do mekdonaldsa. frendica mi je morala doma pa smo uzeli za van i na trgu čekali tramvaj. kad smo došle na črnomerec, nekaj me uhvatila depra 
pa sam se s frendicom odvojila od naše grupice i otišle smo sjest. nisu mi baš jasni razlozi zbog kojih mi se tako drastično promijenilo raspoloženje, al mislim da znam zakaj. to sad nije važno... frendica me tješila sarkazmom al nije pomoglo. čekali smo bus još kojih 45 minuta i došli su i ljudi koji su išli drugim tramvajem. išla sam štancat kartu jer u zadnje vrijeme ima nešto puno kontrole, al sam imala sreće jer nije radilo to za štancanje 
. krenula sam se nekam iza sjest al mi je tip s kojim sam slušala bodome rekao da ostanem s njim pa jesam. bila sam fakat čudna. on je skužio da nisam baš u svom uobičajenom raspoloženju pa me pokušao oraspoložit. bio je duhovit al ja jednostavno nisam imala snage da se smijem. to je sve rezultiralo time da sam se ja, nakon što bi on nekaj provalio, počela smijat i onda cmizdrit tak da nikom nije jasno dal se smijem il plačem, kao ni meni, ivenčjuali 
.onda mi je reko da ima neku pjesmu za mene pa mi je to pustio, al se aj nisam mogla koncentrirat. kad se ne mogu koncentrirat na glazbu onda fakat nije nekaj u redu sa mnom. još smo nekaj pričali, a onda me jedna cura pitala ak idemo doma il s njima do srednje. tip me isto pitao ak hoću ić al sam rekla da nisam raspoložena, on je reko da razumije. pozdravili smo se i sišli kod šetnice. to je bio glup potez jer smo prošle kod policije pa nas je policajac zaustavio i tražio osobne 
, al ju je samo jedna frendica imala pa smo mu morale pokazat karte i objasnit kaj radimo tak kasno vani. onda nas je pustio. jedva sam čekala da dođem doma i da se mogu isplakat u miru. istuširala sam se kad mi je stara otišla spavat ošla sam na komp da napišem post. sad idem malo plakat i onda spavat. 
Post je objavljen 20.05.2006. u 01:07 sati.