Marketing
Get up, stand up!
Ovo vece je zaista bilo za pamcenje. Vracala sam se iz skole i srela Marka i Djoleta (Fukosha i Djoleta Senku). Oni su sedeli na klupi blizu moje zgrade i ispijali pivce, trazili mi koju kintu (meni, totalno sam dekintirana)... Onda su me zvali da dodjem da otpadam sa njima. Sedeli smo kod cesme, kao i obicno i posle isli do Djoleta da se presvuce, jer je vec pocela veceranja hladnoca. Posto zivi blizu nadvoznjaka, odmah pored, Fukosh i ja smo otisli na most. Jao, ljudi, ono treba doziveti. Stajala sam na mostu i osecala vibracije kada prolaze kamioni, tik ispod mene. Vristala sam od ushicenja (dok je Fukosh pokusavao da odveze neki uckur na pantalonama :). Drhatle su mi noge od uzbudjenja. Kao da sam sve imala sto mi je u zivotu potrebno. Adrenalin, kada kamion projuri ispod mosta, a ja na njemu, kao na lsd-u se tripujes da ce da te udari. Vece je zaista bilo super. Kasnije smo se vratili u park i caskali, pa dodjoh kuci jer sam se vec umorila.
Inace, bas mi prijaju ovi moji klosari. Ljudi su stvarno superiska. Pivo i zezanje, to je za njih zivot. Pored toga su stvarno ljudi, svi su desetak godina stariji od mene, ali mi neverovatno prijaju... barem vecina njih. Napisacu nesto o svom drustvancetu (kad zaista budem imala vremena), ipak ga smatram svojim jer najvise sa njima provodim vremena...
Post je objavljen 20.05.2006. u 00:27 sati.