Uopće nema razloga da mislim pozitivno.
U biti, sva sam u kurcu.
Ali smijem se iz sveg glasa.
Grohotom.
Cure su mi bile.
Prejele smo se kineske hrane i podijelile dva Zlatoroga što su ostali od prvog maja.
Eh, kako je lako zadovoljiti žene?!
Naglas smo razmišljale o svim sranjima koje nas muče…
Pa smo shvatile da ništa nije bed dok imamo jedna drugu.
Otišle su prije nekih dvedeset minuta.
Zašto ja još sjedim za kompjuterom, kad me pivo ovako fino uspavljuje?!
Ne smijem kod Marice na rođendan,
a za Marčela još moram molit...
život je totalno fer
(znam, ovo se ne očekuje)
i ja sam sretna,
jer mi je trenutno najveći životni problem tako banalan da se smijem samoj sebi...
Onda mi se stvari opet vraćaju.
Uhvatim se kako razmišljajući gledam kroz prozor...
a to nije dobro.
evo, pišem si na listu stvari koje moram napraviti:
zabraniti razmišljanje o lošim stvarima u svom životu...
Sad sam opet sva u nekom moodu...
I stvari će bit bolje, znam.
A i ako ne budu, smijat ću se...
iz svega izvlačim ono najpozitivnije
tako najlakše zaboravljam
Vi mi budite sretni i smijte se, cijenite to što imate, a ako to izgubite... ne znam, pokušajte se nosit s tim... ma sve na kraju bude dobro...
Post je objavljen 19.05.2006. u 23:34 sati.