Miroslav Antić
Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.
Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.
Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.
*** evo ja poludila za poezijom, a ni s prozom nisam baš na čisto. sve nešto čitam, upijam znanje. sve to s razlogom i to jednostavnim kad već nemogu na jednom području, pa ću za pauziranje da čitam. i eto... maloprije sam pročitala Mor, ništa posebno. ali kad se čita nek se čita. kad se vratim sa zbora onda ću čitati kombinaciju Dostojevski-kockar i sveta krv, sveti gral.
gledam malo tu neke blogove i kužim kako njihov život se kreće, pa ono kreće se i moj, ali ne tako brzo kao njihov. i onda naravno kažem sebi pa sve je dobro dok razmišljaš, jer kada prekinem i sve krene nabrzaka onda znam da je sve sjebano. ali ljudi moji, živi se, nije lako mora se!!!!!!!!!
Post je objavljen 19.05.2006. u 19:24 sati.